БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ ХАРМОНИКАША ЈУГОСЛАВИЈЕ: Живео је скромно, на свирке ишао бициклом - ове недеље му се одужују млади музичари

ДРАГАН Матић - Жилић из Бошњана код Варварина био је један од најбољих хармоникаша старе Југославије, иако је његово име данас познато само професионалним музичарима.

Foto:FB Varvairn u reci i slici

Да се о његовим достигнућима поново говори, заслужни су у родном крају, где 5. јула у Општинској библиотеци почиње Фестивал хармонике “Жилићеви дани”. Најбољи хармоникаши пласираће се на Међународни фестивал „Прва хармоника Србије“, који се већ шест деценија организује у Сокобањи.

Прича о Жилићу почиње од приче о његовом апсолутном слуху, који је заслужан за његову каријеру без иједног дана формалног музичког образовања. Био је победник великих националих фестивала, чак три пута најбољи на фестивалу Прва хармоника.

- Драган Матић - Жилић је био скроман човек, познат по томе што је на свирке у околини путовао бициклом, носећи хармонику на леђима, по свакаквом времену - објављено је на ФБ „Варварин у слици и речи“.- Касније је у фабрици Црвена застава купио „фићу“. Кад је ауто почео да се квари он га је продао, па је поново отишао у Крагујевац, и купио нови. Тако је измењао четири аута, остајући веран „фићи“до краја живота.

Поред "фиће", главни заштитни знак легендарног музичара била је „далапа“. Прву хармонику ове марке купио је 1943. године. Отац је продао тај инструмент и без његовог знања.Од тог новца купио је њиву. Млађи Жилић је никада није прежалио.

- Три-четири године пред смрт Жилић је успео да пронађе своју омиљену хармонику, у неком селу у близини Ражња - део је приче овог занимљивог човека. - Покушао је да је откупи од тадашњег власника, али се он предомишљао. Хармоника је била у лошем стању. Свом зету Љубодрагу Милановићу описивао је како је хармоника стајала на поду у углу собе, док је газдино дете седело на њој и клацкало се. Како нису могли да се погоде око цене, Жилић је газди хармонике оставио адресирану поштанску дописницу, да би газда могао, ако се реши да је прода, лако да му јави. После две недеље газда га је заиста и позвао, и Жилић је поново дошао до своје миљенице. Пред смрт је заветовао породицу да ту хармонику никада не продају.

Сарађивао је са великим именима, попут Радојке и Тинета Живковић, Рајчета Гавриловића, Марисава Марета Јовановића, Живојина Ђукића, Милисава Милића Болића, Радисава Диса Поповића, Драгослава Поповића. Пратио је познате певаче на концертима широм Југославије, а једно време је наступао у југословенској кафани у Немачкој, у Штутгарту, заједно са Цунетом Гојковићем. Компоновао је велики број народних кола и песама.

- Са Зораном Пејковићем и Михајлом Миловановићем Цигом снимио је једну плочу, а са својим ансамблом снимио је и прву верзију песме „Скелеџијо на Морави“ 1967. године, коју су отпевали Петар Танасијевић и Тома Ђорђевић Расинац- објављено је на друштвеним мрежама. - Последње године живота посветио се поправљању хармоника, али и подучавању младих хамроникаша у Бошњану,селу које је управо најпознатије по виртуозима на овом инструменту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације