ЋИРИЛИЦА ИМА СТАТУС КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ: Овако лингвисти оцењују статус писма и језика на Дан матерњег језика
СРПСКИ језик је данас, а то данас предуго траје, у невеселом стању, запуштен и осиротео, као уосталом и народ чије име носи.
Илустрација Тошо Борковић
Ове речи песника Ђорђа Сладоја можда понајбоље одсликавају положај нашег језика о коме смо са лингвистима и писцима разговарали поводом Дана метерњег језика који се обележава данас, а који је установио Унеско 1999. године. Саговорници "Новости" упозоравају да се нашем матерњем језику, као кључном чувару националног идентитета ни у једној области живота не придаје потребан значај.
Или како би рекао Ђорђо Сладоје - наш однос према језику је, благо речено, индолентан и немаран као и према другим кључним идентитетским елементима.
Слично мишљење има и лингвиста Срето Танасић, који стање нашег матерњег језика у друштву оцењује - као запуштено.
- Када се на данашњи дан говори о српском језику и његовом писму ћирилици у нашој држави мора се рећи да његов статус није ни близу нивоа на коме би морао бити као национални језик, а на коме су национални језици у европским државама - каже Танасић, који је и председник Одбора за стандардизацију српског језика. - Према ономе што можемо видети данас у Београду, рекло би се да је осванула 1915, далеко било, када су аустроугарски окупатори темељито истребили ћирилицу у Београду и Србији. Увек се питам кога то институције и предузећа латиничним натписима обавештавају усред Србије. Исто видимо и на штандовима где се продаје штампа, па слично је, иако никако није исто, и на излозима књижара.
Наш саговорник оцењује да се у Србији после распада Југославије и српско-хрватског језичког заједништва нисмо одговорно односили према српском језичком питању.
- Ето и на то нас опомиње декларација којом је утемељен овај Дан матерњег језика - каже Танасић.
Он истиче да, када су у питању мањински језици у нашој земљи, слободно можемо тврдити да смо ми и законски и у пракси обезбедили да њихов статус буде бољи него што је било која друга земља у Европи, а далеко изнад статуса који има српски језик у земљама региона.
И упркос нашем лошем односу према националном писму и језику, порука песника Ђорђа Сладоја може бити поучна: језик је много живљи и жилавији него што се нама, у тренуцима малодушности чини, али не може све сам обавити.
Препоручујемо
БРЕЗА БРЗО ПЛАНЕ, А СА ОВИМ НЕМА ГРЕШКЕ: Откривено које дрво је најбоље за грејање
11. 01. 2026. у 16:13
ПОЛИЦИЈА СПАСИЛА ДЕКУ (82): Данима био без хране и терапије, а онда је уследила акција
11. 01. 2026. у 16:10
"СТАЊЕ ЈЕ КАТАСТРОФАЛНО": Река Ситница поплавила домаћинства на Косову и Метохији
11. 01. 2026. у 15:25
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)