ПОПИСАНО 670.000 РАТНИХ ЖРТАВА: Пуних 77 година од ослобођења коначно спреман онлајн регистар настрадалих у Другом светском рату
БАЗА података, онлајн претраживач, до сада идентификованих жртава Другог светског рата, први пут после окончања тог оружаног сукоба, биће доступна целокупној јавности у првој половини 2023.
Фото Музеј жртава геноцида
Ово је за "Новости" потврдио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић. У бази се засада налазе подаци за око 670.000 идентификованих особа, настрадалих између 1941. и 1945. године, што је за око 370.000 мање од броја ратних жртава који је процењен у време социјалистичке Југославије.
У питању је континуирани процес ревизије списка жртава Другог светског рата, насталог 1964. године на бази пописа настрадалих у периоду 1941-1945, а по одлуци тадашњег Савезног извршног већа СФРЈ.
- Иако у знатној мери непотпун, попис представља основу за његову даљу ревизију и рад на идентификацији што већег броја страдалника - каже Ристић.
Попис је, у ствари, сачињен јер Југославија није имала конкретну документацију о ратним губицима, а био јој је потребан доказни материјал приликом преговора са СР Немачком око обештећења жртвама рата. Према Одлуци о попису, требало је убележити држављане Југославије страдале "од фашистичког терора" између 6. априла 1941. и 15. маја 1945. године, без обзира на то да ли су убијени и погинули на територији некадашње Југославије или у логорима ван земље, као и оне који су терор преживели (интернирани, затварани, одведени на присилни рад). Пописани су и умрли до 15. маја 1946. од последица задобијених у рату.
Фото Музеј жртава геноцида
Први званични бројеви обзнањени су 1966. и они су обухватили 1.107.172 жртве рата - 597.323 смртно страдалих и 509.849 преживелих.
- Савезна комисија је оценила да је попис непотпун и да је њиме обухваћено само 56 до 59 одсто од процењеног броја страдалих, који је износио 1.016.000 до 1.066.000. И то без "најмање 50.000 страдалих квислинга и око 40.000 Рома и Јевреја, за које није имао ко да да податке". Закључено је да попис нема потребан ниво квалитета, па је 1985. стављена забрана на његово коришћење, а материјал предат Архиву Југославије, где се чува - каже Ристић.
У марту 1992. године Савезно извршно веће донело је одлуку о престанку ове забране и наложило да Савезни завод за статистику материјал уреди и обради. Уједно, Државни архив Србије је исте године, у име Музеја жртава геноцида, који је тек био основан, почео са прикупљањем података за допуњавање пописа. Ревизија је, уз прекиде, рађена између 1995. и 1998. у Савезном заводу за статистику, уз асистенцију Музеја жртава геноцида, да би посао самостално наставио Музеј између 2003. и 2008. године. Број идентификованих увећан је за више од 10 одсто и попис делимично очишћен од вишеструко уписаних. Сада има 70.000 имена више у односу на тај првобитни попис.
Дејан Ристић / Фото М. Анђела
Један од циљева које је законодавац дао Музеју жртава геноцида био је управо да се комплетира попис, али и да њиме буду обухваћени сви који су 6. априла 1941. године били држављани Краљевине Југославије, без обзира на националну, религијску, етничку, војну или политичку припадност.
- Рад на томе свакако изискује ангажовање већег броја стручњака како би тај важан задатак био окончан на што бољи начин - поручује Ристић. - Из Музеја изнова позивају све грађане да им се непосредно обрате и достављањем података дају допринос интензивнијем процесу идентификације свих страдалих.
ШУМАНОВИЋ, ГЕЦА КОН, БРАЋА БАРУХ...
МЕЂУ познатим именима у актуелном списку ратних жртава налазе се и сликар Сава Шумановић, чувени књижар Геца Кон, као и тројица браће Барух. Ту су и народни хероји попут Саве Ковачевића, Ива Лоле Рибара, Марије Бурсаћ или Бошка Палковљевића Пинкија...
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (5)