ШТРАУС ЗА ОБРЕНОВИЋА НАПИСАО КАДРИЛ: Ово дело, по наруџбини кнеза Милоша, изведено на Светосавском балу

ПОВРШНИ познаваоци наше музичке традиције са дозом скепсе лане су пропратили вест да су за новоизграђену Музичко-балетску школу "Исидор Бајић", под чијим кровом је Нови Сад добио и прву концертну дворану, купљена 44 нова најсавременија клавира.

Фото: И. Маринковић/Википедија

А, Српска Атина је и у прошлим вековима, на симболичан начин, била престоница овог инструмента.

Потврђује то и Дејан Томић, некадашњи музички уредник Радио Новог Сада и писац више од 20 књига о нашем музичком благу. У најновијој књизи "Војводина стара и композиције за клавир европских композитора" (у едицији ИК "Прометеј") истраживачким радом први пут сабран је нотни материјал 16 дела дела која су европски аутори - Штраус Млађи, Морфидис Нисис, Бајер, Толингер, Дубек и други, компоновали инспирисани традицијом наших предака - за клавир. Занимљиво је да је Јан Кадави 1844. за клавир компоновао једно старо српско коло.

Српски народ у Великој сеоби 1690. године у Панонску низију донео је и своју музичку заоставштину извођену на гуслама, гајдама, фрулама, тамбурама, зурлама и даирама.

Доцније, током 19. века, у европској музици усавршавани су инструменти са диркама и они су својом атрактивношћу очарали и Србе у Панонској равници. Тада се одомаћује и нова реч "клавир".

Прве композиције из Томићевог "албума" настале су у време великих револуција и националних препорода који су 1830. и 1848. потресали европски континент. Цела Европа учествовала је и у покушајима разрешења "источног питања", а у тој европској заједници народа дизали су главу и Срби из Хабзбуршке империје осокољени извојеваним успехом сународника са друге стране Саве и Дунава, који су остваривали национално ослобођење од Отоманске империје, на шта се са симпатијама гледало у целој Европи.

- Александар Морфидис Нисис (1803-1878), наставник клавира, хоровођа, композитор и покретач музичког живота у Новом Саду први је 1841. године љубитељима музике из редова српског грађанства пружио прилику да кућну музичку библиотеку обогате валцерима под насловом "Поздрави сербским девама", првим клавирским делом насталим у њиховој средини - открива Томић.

У нотном облику, то музичко дело могло се набавити у новосадској књигопродавници Петра И. Стојановића, у Бечу код Хаслингера, у Београду код Григорија Возаревића, у Лајпцигу код Рудолфа Хартмана, у Пешти код Карла Гајбела, у Прагу код Кромбергера, у Загребу код "Супана и сина", a у Темишвару код Јосифа Вајхсла.

Ни Јохан Штраус Млађи (1825 - 1899) није одолео мотивима српских песама, игара, поскочица, а о томе сведочи запис Ане Добрић Поповић, објављен 1910. у Српском великом илустрованом календару у Новом Саду. Штраус је користио записе песама: "Седи Мара крај бунара", "На левој страни крај срца", "Шет`о сам се горе доле", "Сећаш ли се оног сата", "Лепа Маца цвеће брала" и "Мајка Мару оп, оп, оп". Подстакнут овим Штраусовим обрадама, кнез Милош Обреновић наручио је од овог бечког композитора кадрил који је изведен на Светосавском балу.

У предговору Томићевој књизи, Душан Михалек, врсни музиколог пореклом из Новог Сада, који последњих деценија живи у Јерусалиму, истиче да у време кад је тонско записивање музике било још научна фантазија и далека будућност, европски композитори су долазили до српских народних песама искључиво усменим путем.

- Записивали су их музичари који су долазили међу Србе и подучавали их европској музичкој пракси. Међу Србима и другим народима Панонске низије појављују се клавирски педагози, пијанисти, продавнице инструмената, продавци нота, домаћи издавачи, албуми нота, повези, дистрибутери, клавирштимери, дирке од слоноваче и ебоновине - наводи Михалек.

Било је то време кућног салонског музицирања, балова и прослава које су убрзо изнедриле и јавне концерте и изградњу првих концертних дворана у којима је клавир постао статусни симбол грађанске класе. Срби Војводине старе уткали су део свог музичког блага у миље европске музичке културе.

ОПЕВАНЕ ДАМЕ ИЗ СОМБОРА

НЕ САМО музика, већ и лепота Српкиња очаравала је европске композиторе. Композиције су посветили четирима Сомборкама "србским лепотицама от млади Србаљ" - Јелени Дадић, Антонели Ружић, као и кћеркама чувеног просветитеља Николе Вукићевоћа - Вери и Сиди. Вера је доцније постала мајка славног сликара Милана Коњовића.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИЗ ИРАНСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ РЕПОРТЕРА "НОВОСТИ“: Орден Обреновића у "Ружичњаку" у палати Голестан, чувеном здању под заштитом Унеска (ФОТО)

09. 10. 2022. у 11:45

Друштво

0 3

ТОПАО УСКРШЊИ ДАН, ПА ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР: Објављена детаљна прогноза до краја априла, попаљени аларми - Пљускови са грмљавином, па суша

12. 04. 2026. у 07:24

Друштво

0 5

НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА ГРАНАТИРАЛИ ВОЗ ПУН ПУТНИКА: На данашњи дан, пре 27 година, НАТО је починио језив злочин над цивилима

12. 04. 2026. у 07:00

Друштво

0 1

ПРОЛЕЋЕ ЗА УСКРС Ево докле ће трајати: Временска прогноза за недељу, 12. април

12. 04. 2026. у 00:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације