ЛЕК ЗА ДУШУ - ЗВУК КОСОВСКИХ ЗВОНА: Промоција песничке књиге др Снежане Кецојевић Миљевић, специјалисте психијатрије
ПЕСНИКИЊА Снежана Кецојевић Миљевић свој завичај није заборавила, иако пуне три деценије живи далеко од постојбине предака и родног града - Приштине.
Мост у Бистразану (Ђаковица), Фото С. Реџић
У новој збирци "Косовска звона", која ће бити представљена вечерас у Удружењу књижевника Србије, ова лекарка, примаријус, специјалиста психијатрије, проговорила је на дијалекту којим се говори у Сиринићкој жупи, најудаљенијој српској енклави на Космету, у којој је рођена њена мајка.
С много топлине и душе писала је о прохујалим временима, као и о српском народу који у тешким условима чува своја огњишта и траје на КиМ. Помало архаичним језиком исклесала је стихове песама "Сречанка", "Не за мхе", "Нам'ле", "Капиџик", "Галије шарске", "Младино оро".
- Наречје којим се говори у Сиринићкој жупи припада тимочко-призренском дијалекту, који је тешко разумљив Србима изван тог подручја. Сиринићка жупа смештена је у врло суровом панинском пределу, па дијалект није попримио туђице. Највећи утицај имали су македонски и језик јужне Метохије, а несловенских, као што су турски и албански, веома је мали - каже Снежана Кецојевић Миљевић за "Новости".
Др Снежана Кецојевић Миљевић, Фото приватна архива
Оживела је Метохију и њене храмове, пробудила болна сећања на погром, описала живот иза жичане ограде. Тугује над распетом земљом, али није изгубила наду у повратак.
- Први пут сам, после 20 година, отишла у Сиринићку жупу, међу своје рођаке, 2016. - прича нам.
- Јаке емоције истрчале су из мене да се преточе у стихове. Тако је настала моја прва збирка "Твоје слике, моје песме, наше приче", коју сам објавила пре три године.
Вредност нове збирке "Косовска звона" може се сагледати и у многим фотографијама, које као живи споменици причају и дочаравају живот српског народа. Њихов аутор је песникињин рођак Славиша Реџић, који живи у Штрпцу и годинама се аматерски бави фотографијом.
У Приштину, град у коме је провела детињство и младост, од деведесетих није ниједном отишла...
Питамо песникињу за ким звоне косовска звона, а она одговара:
- За свима нама у Србији. Косовска звона више него икад нас подсећају на то да на Космету живи наш народ који је тамо вековима, са својом духовношћу, великим културолошким наслеђем и обичајима. Са својим језиком. Кроз тај звук звона ми треба да чујемо гласове тих љиди и не смемо да их заборавимо.
Богородица Љевишка, Фото Приватна архива
ЛЕКАРИ - РАЊИВИ ИСЦЕЛИТЕЉИ
ПИТАЛИ смо др Снежану Кецојевић Миљевић зашто се лекари често окрећу уметности, а она је одговорила:
- Лекари су у својој бити рањиви исцелитељи, сензитивни и осетљиви на људску патњу и трауму. Није чудо што имамо потребу да преточимо силне емоције које наши пацијенти побуђују у нама у уметност. Писана реч може да помогне у уређивању или смирењу психичког живота.
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)