И ОСТАЦИ МАМУТА НА ДНУ РЕКЕ САВЕ: Сремскомитровачко ронилачко друштво "Жута фока" из Саве израња древна дебла, још из времена Сирмијума

РОНИЛАЧКИ клуб "Жута фока" из Сремске Митровице до сада је са дна Саве, током све до Босута, извадио мноштво древних храстових дебала. Нека од њих стара су и по две, па чак и три хиљаде година, а због велике количине танина, природно су конзервирана. Изложба употребних предмета направљених од храстовине, лампи, намештаја, икона, слика на дрвету, али и детаља од коже и метала, може се видети у поткровљу Галерије "Лазар Возаревић" у Митровици.

Фото В. Ц. С.

Према речима рониоца Бранимира Павловића Жутог, иницијатора целе приче, све је почело пре готово три деценије, колико постоји клуб.

- Ронећи, наилазили смо на разне остатке из прошлости, конзервиране на дну реке, старе по неколико стотина или хиљада година. Почели смо да обраћамо пажњу на њих од кад смо први пут ударили главом - шали се Павловић.

Како објашњава, транспорт Савом, нарочито дрвета, постојао је и у доба Сирмијума, једне од четири престонице Римског царства. Неки трупци испадали су из бродова, док су друга дрвета била вековима у песку и шљунку крај реке, па су их елементарне непогоде и ерозија односиле и потапале на дно. Колико је које дрво старо за сада може да утврди, са грешком од плус или минус 60 година, само Институт "Руђер Бошковић" у Загребу.

- Најстарије које смо покушали да извадимо имало је око 8.000 година, али оно није могло да остане у комаду, процес распадања почео је при покушају вађења. Предуго је било у муљу, без кисеоника. Вадимо и кости мамута, камен, гвожђе... Све што је археолошки вредно, предајемо музејима у Митровици и Руми, а остатак обрађујемо, па настају слике, иконе, намештај - каже Павловић.

На дну су, открива нам, нашли и делове праисторијских чамаца, од којих неки тек чекају да буду извађени, али и делове мостова из Сирмијума.

Пре десетак година открили су тако део средњовековног моста, за који се верује да је подигнут у част Светог Иринеја. Натпис на камену са крстом је на старогрчком језику, а пронашли су га у гомили клесаног и обрађиваног камења, разбацаног по речном дну. На истом локалитету нашли су и доста катанаца, који би могли да укажу на то да су са моста бацани у реку.

Фото В. Ц. С.

За вађење огромних комада користе камионе и специјалне ланце, којима рониоци обавијају дрво под водом.

- Танин из храстовине, у додиру са кисеоником и гвожђем, претвара се у природни конзерванс, зато храстовина, богата овом материјом, може тако дуго да опстане под водом - објашњава Марија Вукајловић, кустоскиња Галерије "Лазар Возаревић" и додаје да, што је дрво тамније, оно је старије.

Каже и да је Сремска Митровица некада била позната по дрвној индустрији и производњи танина.

- У време Аустроугарске, Митровица је имала изузетно развијену дрвну индустрију, али и фабрику хемијске индустрије у којој се танин посебним процесима извлачио из дрвета. Фабрика је основана 1885, а у њој су се производили и катран, шпиритус и други хемијски елементи. Храст је долазио и из Босне, Митровица је била нешто попут центра из ког су танин и дрвна грађа ишли у Беч и широм царства. Танин је био изузетног квалитета и на светским изложбама фабрика је освајала медаље. Рецимо, златне колајне у Антверпену 1894. или Паризу 1900. године - каже Вукајловићева.

 

Фото В. Ц. С.

Из фабрике је настао и некада чувени "Албатрос", за производњу летелица са дрвеним крилима. Ове индустрије цветале су до Првог светског рата, када фабрике губе велики број радника. Некако опстају до 30-их година прошлог века, када их промене власничке структуре маргинализују на тржишту. После Другог светског рата имовина је национализована и настала је фабрика "1. новембар".

ДОКУМЕНТИ ИЗ МУТНЕ ВОДЕ

ЖЕЉА ронилаца из "Жуте фоке" је да заживи њихов пројекат еколошко-хидроархеолошког центра, који би посећивали археолози и гњурци из земље и света. Роњење у мутној води је специфично, а сва открића била би документована кроз музејске поставке, документарне филмове и публикације.

ЛЕКОВИТ

ТАНИН је биљно једињење које се, како објашњава Вукајловићева, користи у медицинске сврхе, против различитих бактерија и гљивица, као и противотров разним материјама. Ублажава и лечи дизентерију. У индустрији коже користи се за штављење.

Препоручујемо

Друштво

0 0

РОНИОЦИ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: Обука ронилаца у зимским условима

02. 03. 2022. у 21:02

Галерије

1 2

РОНИОЦИ У АКЦИЈИ: Како изгледа редовни тренинг и обука припадниика Речне флотиле у зимским условима (ФОТО)

28. 12. 2021. у 21:54

Несреће

0 1

КРЕНУО НА "ЕГЗИТ" И ЗАМАЛО ИЗГУБИО ГЛАВУ: Ево у каквом је стању странац који је упао у Дунав - морао на детоксикацију

10. 07. 2021. у 13:04

Галерије

1 4

МОСТОВИ СРЕМА И МАЧВЕ: На реци Сави, између две Митровице, пролеће у пуном сјају (ФОТО)

10. 05. 2022. у 18:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације