ЧУВАЈУ ХРИСТОВ ГРОБ 400 ГОДИНА: Обичај Срба из Цетинске Крајине одолева вековима у Цркви Светог Николаја у Врлици

ДРЕВНИ обичај чувања Христовог гроба, стар око 400 година још увек штити од заборава 50 "војника" обучених у крожет (јелек), черму (прслук са токама) и са оружјем за појасом. Ова традиција са генерације на генерацију преноси се међу Србима који су пореклом из Врлике и околних села у северној Далмацији. И ове године Чувари Христовог гроба на Велики петак окупиће се испред Цркве Светог Николаја у овом градићу у Цетинској Крајини.

Приватна архива

Срби који су расељени из ових крајева, у Србији су основали удружење које је окупило чуваре традиције из овог дела Далмације. Како је за "Новости" рекао председник удружења Драган Павловић, не постоје писани докази када и како се тачно развио овај обичај.

- Претпоставља се да су пре 400 година, када су на простор око Врлике продирали Турци из Босне преко Динаре, мушкарци обучени у ношњу и наоружани чували вернике и свештенике током богослужења - рекао је Павловић. - Чувари се окупљају на Велики петак, а међу њима се бира харамбаша који током три дана њима руководи. Када у цркву унесу плаштаницу, која симболизује Христов гроб, на пет минута смењују се по два војника која је чувају, а харамбаша је тај који лупањем пушком о под даје знак за смену. Чувари присуствују сваком богослужењу, а растају се на дан Ускрса уз заклетву да ће се састати и наредне године. Недељом, након службе, чувари скидају капе и дан по обичају проводе уз песму и игру.

Чувари Христовог гроба могу постати само они који имају порекло из Врлике и околних села, некада су ови "војници" били млади момци од 17 или 18 година стасали за женидбу. Како би ушли у ред чувара морали су да буду крштени и да су посвећени цркви. Овај обичај уписан је 2012. године на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

Ношња коју стражари носе је слојевита и богато украшена, без оружја тешка је 15 килограма, а када за појас задену кубуре, она отежа за још пет.

Приватна архива

Чувари пред тродневно чување облаче беле кошуље са златним везом, панталоне на којима су ресе, крожет (прслук) са етно-мотивима, черму (борбени прслук са токама) на коме се налази по 300 илика, тачније дугмића од сребра. Важан део одела чувара је и пашњача за коју се задену сабље и кубуре. На капама су ушивени новчићи, а на задњој страни су црна ушивена кика и пауново перо.

Драган Павловић је у одреду чувара већ 50 година, а осим што је председник удружења, он је и један од харамбаша.

- Већ пет деценија сам чувар и заљубљеник сам у овај обичај од кад сам први пут обукао ношњу. Волео бих да се ово сачува, пренесе и настави да живи, јер ништа није бољи сведок о Србима у Далмацији од наше традиције и обичаја - закључује Павловић.

Приватна архива

ПОСЕТИЛИ И ЈЕРУСАЛИМ

ЧУВАРИ Христовог гроба посетили су и Јерусалим 2018. године, где их је угостио патријарх јерусалимски и целе Палестине Теофил III. Често посећују и Хиландар. Како нам је рекао Павловић, чувари годинама учествују на многобројним црквеним службама и догађајима. Кроз свој обичај труде се и да помажу цркви, али и да обнављају светиње у свом родном крају.

ЗАБОРАВ

ОБИЧАЈ чувања Христовог гроба у Далмацији је поштован и није прекидан ни током Другог светског рата. Међутим, од 1995. до 2005. године овај обичај се није реализовао. На захтев народа из Цетинске Крајине традиција је отргнута од заборава у Батајници. Чувари су тада добили благослов епископа сремског Василија.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ОД СРБА НАУЧИЛИ ДА ТУЦАЈУ ЈАЈА: Католички верници данас обележавају Ускрс, обичаји у Војводини већ вековима испреплетани

17. 04. 2022. у 08:38

Србија

0 0

КОНКУРС БРЕСТОВАЧКОГ ДОМА КУЛТУРЕ: Кратки видео снимци који чувају ускршње обичаје

19. 04. 2021. у 14:22

Регион

0 1

СНАЖНО НЕВРЕМЕ ПОГОДИЛО ХРВАТСКУ! Ветар зауставио саобраћај, за пола сата температура пала за 14 степени (ВИДЕО)

12. 08. 2020. у 18:08

Политика

3 1

ЛИНТА О ПРОБЛЕМИМА ПРОТЕРАНИХ: Наставак борбе за решавање стамбеног питања прогнаних

22. 12. 2021. у 18:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације