Друштво

ПАЛАТА "АЛБАНИЈА" НА ПРОДАЈУ: Део зграде из 1939. године процењен на 4 милиона евра (ФОТО)

Татјана Марковић

19. 04. 2022. у 20:39

ПАЛАТА "Албанија" је први облакодер у Београду, изграђен 1939. године. Зграда је дуго била највиша у Београду, а друга у Југоисточној Европи. Део Палате "Албанија", односно 381 квадратни метар, процењен на 3,88 милиона евра, понуђен је на продају.

ПАЛАТА АЛБАНИЈА НА ПРОДАЈУ: Део зграде из 1939. године процењен на 4 милиона евра (ФОТО)

Пре три месеца, 381 квадратни метар пословног простора у Палати "Албанија" стављен је на продају. Тендер је расписан у јануару. Овај део зграде још није продат, сазнају медији. С обзиром на то да зграда Палате "Албанија" припада Београдској банци која је у стечају, то утиче на продају. Стечајни управник Мијо Станарчевић објашњава да је реч о продаји на 50 одсто процењене вредности, што је специфично у односу на продају на слободном тржишту, а што је веома привлачно за потенцијалне купце.

- Ако је градња квалитетна, цена некад може да оде и до оних 100 одсто. Може да се понови продаја из неких разлога, а може да се иде и на другу продају, али тада је цена 20 одсто вредности што је практично као депозит - каже Станарчевић.

У оквиру стечајног поступка Београдске банке, стечајни управник је Агенција за осигурање депозита, а поступак је отворен 2002. године.

Какав је поступак продаје

Иако је зграда Палате "Албанија" још 1984. проглашена за културно добро, може да се стави у промет. У овом случају, ипак, власник непокретности мора прво да понуди објекат Заводу за заштиту споменика и то по истој тржишној цени као и осталим купцима, а то могу да буду правна и физичка лица, домаћа и страна.

- Након што стигне захтев, служба процењује да ли су обезбеђена средства за куповину и да ли постоји разлог да Завод откупи, који наступа у име државе. Касније се промет културних добара обавља у складу са прописима, са којима се, иначе, обавља продаја објеката - каже др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

POGLEDAJ GALERIJU

У оваквим случајевима новац од продаје не иде Заводу, стечајном управнику или фирми у стечају, већ се дели међу повериоцима, а најчешћи повериоци су банке.

- Битно је да у овом случају постоји контрола суда, надзорни орган, односно Агенција за лиценцирање стечајних управника и да постоји одбор поверилаца - истиче стечајни управник Мијо Станарчевић.

Др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда наглашава да, када су у питању културна добра, повећана је пажња да се очува њихова материјална и физичка структура, како би очували њихову вредност.

Шта нови Закон предвиђа

Према нацрту новог Закона о стечају, који би требало да се усвоји ове године, убудуће овакве продаје обављаће се на порталу Агенције за лиценцирање стечајних управника. То би требало да спречи потенцијалне купце да се договарају о цени пре саме продаје непокретности, јер се неће ни знати ко су купци.

БОНУС ВИДЕО - СИМБОЛ БЕОГРАДА И МЕСТО ЗА ЕЛИТУ: "Руски цар" је споменик културе, а ево како је настао

(РТС)