НАШИ НАУЧНИЦИ ПРАВЕ ОРУЖЈЕ ЗА БАКТЕРИЈЕ: Тим истраживача из "винче" на светски важном пројекту вредном пола милиона евра

ИНФЕКЦИЈЕ бактеријама и вирусима, које свако од нас може да "покупи" са кваке на вратима, палећи светло, држећи се за шипку у превозу, са тастатуре или телефона, ускоро би могле да буду прошлост.

Фото: Приватна архива

Млади научници из Института за нуклеарне науке "Винча", вредно раде на пројекту "Фотонско оружје за микробе"(PHOTOGUN4MICROBES), који финансира Фонд за науку у оквиру програма "Идеје" са 473.000 евра. Мултидисциплинарни тим ће, у наредне три године, направити антибактеријске фолије прожете фото-наночестицама, које би убијале микробе, у року од 15 минута до сат времена.

У разговору, за "Новости", руководилац пројекта др Биљана Тодоровић Марковић, научни саветник у Институту "Винча", открива да је суштина пројекта да се прекине пренос бактерија са заражених површина на делове тела, а пре свега на руке, нос, очи, преко којих микроби најчешће и улазе у организам. Циљ је развијање јефтиних, свима доступних прозирних антибактеријских фотоактивних фолија, које се активирају дејством видљиве светлости и самостерилишуће су. Тиме би се знатно смањио број контактно преносних епидемија које су у Србији, по "Батутовом" извештају из 2019. године, чиниле 43 одсто од укупног броја епидемија. Истраживачи ће, најпре, направити девет врста наночестица, које ће бити на бази угљеника, па су назване угљеничне квантне тачке.

- Иако је могуће добити их из коре банане, поморанџе, зрна кафе, ми ћемо их прво правити из лимунске киселине - објашњава Биљана Тодоровић Марковић. - Затим се формирају полимерни композити за обликовање антибактеријских фолија, у којима се налазе наночестице. Те угљеничне квантне тачке, под дејством дневне светлости, почињу да производе врло токсичну форму кисеоника, који се назива синглетни кисеоник. Било која бактерија и вирус да падну, он пробија њену мембрану и изазива смрт. Овим фолијама могу да се импрегнирају подови, прозори, врата, утикачи, кваке, телефони...

Наша саговорница наводи да је површина мобилних телефона "легло" бактерија и вируса. Најзаступљеније бактерије су златни стафилокок и ешерихија, али и норовирус који спада у врсту фекалних.

Др Биљана Тодоровић Марковић / Фото Д. Миловановић

- Дејство антибактеријске фолије је најефикасније под плавом светлошћу - каже Биљана Тодоровић Марковић. - Обично, бело дневно светло, има три основне боје - црвену, зелену и плаву, које се емитују на три различите таласне дужине. Плава на 470 нанометара, зелена на 530, а црвена на 640. Када фолију са наночестицама озрачите плавом светлошћу, она ешерихију коли убија после 15 минута, а златни стафилокок за један сат.

Како истиче руководилац пројекта, антибактеријске фолије са наночестицама су првенствено намењене за постављање у објектима и на предметима који се додирују више од десет пута током дана. Пре свега, у болницама и домовима за старе. Овим фолијама биле би обложене кваке, тастери за позив лекара и остали предмети у јединицама интензивне неге. Поред болница и домова за старе, производ је намењен и за остале просторе где циркулише пуно људи. Тако је, рецимо, веома погодан за спречавање инфекција у школама, вртићима, на факултетима. Такође, и у возилима јавног превоза за облагање шипки и држача које користе путници.

- Кад мало дете пипне сто, током дана 60-70 пута дотакне око - наводи Биљана Тодоровић Марковић. - Тако се најчешће преноси вирус, који може бити на стаклу, дрвету, пластици. Временски се најдуже задржава на пластици. Вирус корона, рецимо, може ту да преживи чак 48 сати. Ако у 47 часу пипнете површину и додирнете нос, очи или усну дупљу, вирус може да се запати.

Пројекат је почео у јануару и трајаће три године. После првог корака, синтезе и карактеризације девет наночестица, следи формирање полимерног композита, испитивање њихових антибактеријских особина и формирање биофилма, па тестирање на цитотоксичност. Млади тим научника очекује да ће антибактеријске фолије бити спас за све актуелне и будуће глобалне заразе.

ПРОСЕК - 38 ГОДИНА

ПРОЈЕКАТ је одобрен у строгој селекцији Фонда за науку, евалуатори су били странци и трећи је по одобреном буџету у области природних наука. Тим је за истраживање добио капиталну опрему - микроскоп атомске силе, а свих 11 чланова раде у "Винчи" у лабораторији "Гама".

Просечна старост тима је само 38 година, само три члана имају више од 50. У мултидисциплинарној екипи су физичари, електроинжењери, машински инжењери, биолози и хемичари. Три истраживача су приправници, остали доктори наука. До сада су заједно објавили 42 научне публикације са високим индексом цитираности.

Препоручујемо

Друштво

0 2

КАКО ЋЕ НАШИ НАУЧНИЦИ ПРАВИТИ ОРУЖЈЕ ЗА БАКТЕРИЈЕ? Тим младих истраживача Института "Винча" за недељне "Новости" о светски важном пројекту

16. 04. 2022. у 18:32

Друштво

2 0

ПАМЕЋУ ПОМЕРАЈУ ГРАНИЦЕ: Наши млади научници, у ауторским текстовима, за "Новости", не крију да имају велике планове

09. 01. 2022. у 09:28

Друштво

1 3

ВИШЕ НОВЦА ЗА НАУКУ: Из Владе Србије поручују да нису тачни наводи синдиката, расходи за научну заједницу 80 одсто већи него 2011.

21. 12. 2021. у 09:11

Друштво

0 7

МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

18. 12. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације