Друштво

ЈАСТРЕБОВ ЈЕ БРАНИО СРБЕ И ПЕРОМ И РЕВОЛВЕРОМ: Поводом дана дипломата Русије биће представљена сабрана дела конзула и добротвора

Б. СУБАШИЋ

09. 02. 2022. у 09:24

ДАН дипломата Русије, 10. фебруар, биће обележен и у Руском дому у Београду представљањем сабраних дела великог српског добротвора Ивана Степановича Јастребова, генералног конзула царске Русије у Призрену, Скадру, Јањини и Солуну.

ЈАСТРЕБОВ ЈЕ БРАНИО СРБЕ И ПЕРОМ И РЕВОЛВЕРОМ: Поводом дана дипломата Русије биће представљена сабрана дела конзула и добротвора

Овај дипломата, полихистор и полиглота, био је први историчар, географ и етнолог који је у другој половини 19. века прошао дивљим пограничним крајевима Османске империје, по Старој Србији и Албанији, сакупљајући историјску грађу о Србима и извештавајући о терору над њима.

Јастребовљево дело је, осим малобројним научницима, дуже од века било непознато српској јавности, све док тим "Службеног гласника" није исправио историјску неправду, мукотрпно сакупљајући, преводећи, уређујући и објављујући грађу коју је руски дипломата завештао Србији.

- Његове белешке о ономе што је видео и сазнао од савременика су јединствене и непроцењиве - каже историчар Борисав Челиковић, приређивач и уредник Јастребовљевих сабраних дела.

- Остатке српских цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, баш као и податке о исламизацији, арнаућењу и бугаризацији Срба.

Јастребов је уз дипломатске дужности стизао да са бележницом у једном џепу и револвером у другом обилази опасан простор са којег вековима није било ниједне вести.

- Схватао је да се налази на изузетно важном геостратешком простору где су се у прошлости дешавали процеси који су умногоме опредељивали не само судбину Балкана већ и судбину Европе - каже Челиковић.

- На терену је схватио да се о Србима из ових крајева ништа не зна, не само о њиховој великој прошлости, већ ни о актуелној свакодневици и народном стваралаштву. Јастребова не треба посматрати као некога ко је дошао да заштити српске интересе, већ као праведника. Он је био критичан према свима, а Србе је штитио штитећи истину и правду.

То његово дело чини још драгоценијим.

Јастребов је први известио свет о арбанашком терору над Србима и њиховом баштином и често се сам, с револвером у руци, неустрашиво супротстављао арбанашкој руљи, бранећи Призренску богословију, спасавајући мушкарце од линча и девојке од отмица. Тако је стекао бројне и немилосрдне непријатеље, о чему сведочи његова смрт под неразјашњеним околностима 1894. у Солуну.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ

О ЈАСТРЕБОВЉЕВОМ делу говориће др Бошко Сувајџић, професор Филолошког факултета у Београду, Валентина Питулић, професор Филозофског факултета у Приштини, Весна Смиљанић Рангелов, преводилац, Борисав Челиковић, историчар, и уредник Петар Арбутина, извршни директор у Сектору за издавање књига у "Службеном гласнику".