ЈУРИЋ ПРОГОВОРИО О ПОТРАЗИ ЗА ПЕРИШЕМ: Имам наду да би Матеј могао да буде жив - кључ је базна станица

Samo da je ziv i ode svojoj kuci.

Mnogo mi je teško zbog nestanka ove divne dece. Čija god da su ipak su to nasa deca, deca su s nasih prostora bez obzira odakle su im porodice i prijatelji. Svi oni nose svoj bol kao da je nas zajednicki zato sto je svako izgubljeno dete i nasa izgubljena budućnost. Ko ce da ostane iza nas ako dozvolimo da im se nesto desi, ako ih ne naucimo da se zastite i misle ispravno. Da nikakav stid ili razlog ne mora da ih spreči da se okrenu drugima umesto nama da se prvo obrate za pomoc. Da nemamo od njih idealna ocekivanja jer mi pre svega nismo idealni i da zato nema za njih nepopravljivih gresaka dok god su ziva i zdrava i na broju. Ako se nadju u nekom problemu neka ne cekaju da naraste van svih granica da bi ga resavali uz našu pomoc i pomoc strucnjaka. Nikada nije kasno da se stvari isprave ma kako daleko otisle i ma koliko drugih uvukli u svoj problem. Ne treba da se stide toga sto su pokrenuli ljude u potragu pa da se zato ne jave sto pre to bolje. Nikakvi materijalni troskovi nisu nenadoknadivi kao jedan mlad zivot. Uvek ima nacin da se prekine besmisleno bekstvo od odgovornosti za postupke zbog kojih se kaje. Bolje biti živ i odgovarati za svoje postupke kako bi se iz gresaka nesto bolje naucilo, nego biti zrtva koja nema drugog izbora.Treba biti zahvalan za napore koje ulazu sluzbe za potragu iz obe drzave iako su u ratovima 90 tih imale mnogo ljudskih gubita a za nestalima mnoge porodice jos uvek pate i žive u neizvesnosti. Ne ponovilo se nikome bolno iskustvo nestanka deteta a kamoli sa tragicnim krajem potrage.