НУКЛЕАРКЕ БИ МОГЛЕ И ИСПОД ЗЕМЉЕ: Све гласнији предлози о градњи сопственог или куповини дела атомског постројења у Мађарској

СРБИЈА мора размишљати о градњи нуклеарних електрана, јер за 200 година неће бити енергената - угља, гаса, мазута - који производе струју, па ће земље које не буду спремне живети у леденом добу.

Могућа сарадња са мађарским "Пакшом", Фото Архива

А да би се размишљало о томе, неопходно је укинути Закон којим је стављен мораторијум на изградњу нуклеарки, донет 1989. године, три године након катастрофе у Чернобиљу.

Ово за "Новости" каже научни саветник др Илија Плећаш, председник Надзорног одбора Нуклеарних објеката Србије.

Он истиче да је за изградњу нуклеарке од 1.000 до 1.200 мегавата потребно између седам и осам милијарди долара, па Србија, све и да хоће, не може кренути у овај посао, јер нема новца.

- Немамо ни стручњаке, јер од увођења мораторијума пре 30 година, не школујемо кадрове, а да би се потпуно оспособио један нуклеарни инежењер потребно је седам-осам година усавршавања - упозорава Плећаш.

- Међутим, постоји могућност да Србија купи део нечије туђе електране која је у изградњи, на пример, бугарске, руске, мађарске, и да добијемо проценат од 10 одсто, што је велика количина струје.

Др Илија Плећаш, Фото В. Данилов

Такву могућност недавно је најавио и председник Александар Вучић, који је рекао да је Србија заинтересована за пет, десет или петнаест одсто удела у мађарској нуклерки "Пакш", која је од наше границе удаљена само педесет километара, сада има четири блока, а наше комшије најављују да ће већ следеће године са Русима почети градњу два нова. Захтев о укидању мораторијума, недавно је влади упутио директор једног јавног предузећа, а пре два дана нуклеарке као опцију предлагао је и директор ЕПС.

Илија Плећаш каже да је једна од могућности и градња модуларне нуклеарне електране, што подразумева куповину делова електране - реактора, турбине, електронског дела који производи струју...

- Ти делови се саставе и добије се нуклеарка, а најбоље их је купити од једне државе - каже Плећаш.

- Таква електрана могла би се изградити испод земље. У Србији има таквих места где би се на сувом терену могло копати 200 или 300 метара испод земље, где би електрана била постављена.

Истовремено, Србија развија и сарадњу са руским Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања из Дубне (ОИНИ), једним од највећих истраживачких центара у свету у областима физике честица, нуклеарне физике, физике кондензоване материје и радијационе биологије. Наша земља потписала је 2019. Мапу пута која води до пуноправног чланства у овој асоцијацији. Том мапом пута предвођено је да пуноправни члан постанемо 2025. године.

- Пошто је у међувремену интензивирана и проширена сарадња, недавно је направљен и потписан Акциони план за убрзан процес придруживања Србије у својству поноправног члана, а тај статус омогућиће потпун приступ истраживачкој опреми и целокупној инфраструктури ОИНИ и реализацију истраживачких пројеката који се не могу обавити у Србији - каже за "Новости" др Љупчо Хаџиевски, координатор сарадње Института за нуклеарне науке "Винча" и руског ОИНИ.

Он истиче да се досадашња сарадња одвијала у оквиру 12 колаборативних пројеката у области нуклеарних наука и акцелераторских технологија у којој су били укључени, осим "Винче", и Институт за физику и Природно-математички факултет у Новом Саду.

- Већ од идуће године почиње реализација 24 заједничка пројекта у области нуклеарних наука, акцелераторских технологија, радијационе биологије, теоријске физике, физике кондензоване материје и мултидисциплинарних биомедицинских истраживања - истиче Хаџиевски.

- Поред заједничких истраживачких пројеката, сарадња се одвија и у образовању младих истраживача, преко низа студентских програма, заједничких програма докторских студија и учешћа наших истраживача у великим светским пројектима као што изградња и коришћење акцелератора НИЦА и инсталација и коришћење неутринског телескопа у дубинама Бајкалског језера.

СПОНА НАУКЕ И ПРИВРЕДЕ

ИНСТИТУТ за физику укључен је у сарадњу са Институтом у Дубни, а директор Александар Богојевић то види као велику шансу за развој.

- Ми треба да будемо спона између науке и привреде, да будемо од користи друштву. Онај ко има сертификате да је радио са Дубном или ЦЕРН-ом има пролаз у целом свету. У науци се мора неговати међународна сарадња, јер ниједна земља нема довољно новца да сама ради на великим научним пројектима. Заједнички пројекти биће у области медицине, археологије, животне средине... Он је за фебруар најавио одлазак стручњака из Института у Дубну ради договора о конкретним пројектима

БОНУС ВИДЕО: ДАН КАДА ЈЕ КОНАЧНО ЗАТВОРЕН ЧЕРНОБИЉ - Последице нуклеарне катастрофе трајаће 24.000 година

Препоручујемо

Свет

0 1

ИЗРАЕЛ ИЗБЕГАВА ОДГОВОРЕ О ЕКСПЛОЗИЈИ У НАТАНЦУ: Тел Авив издвојио додатних 1,5 милијарди долара за сукоб са Ираном

05. 12. 2021. у 22:15

Свет

0 0

ОБОРЕН НЕПРИЈАТЕЉСКИ ДРОН? Непознат узрок експлозије код нуклеарке Натанц

04. 12. 2021. у 19:41

Свет

0 3

ПЕТ НУКЛЕАРНИХ СИЛА: Заједно за смањење ризика од нуклеарног сукоба

04. 12. 2021. у 23:36

Свет

1 2

ЛУКАШЕНКО ОДГОВАРА НА НАТО ПРЕТЊУ: Белорусија ће Русији понудити размештање нуклеарног наоружања под једним условом

30. 11. 2021. у 14:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације