САЛАШИ ЖИВЕ НА ЊЕГОВИМ СЛИКАМА: Суботичанин Јосип Цвијин направио галерију на отвореном
ПРОЛАЗЕЋИ Бајнатском улицом, једном од најпрометнијих у Суботици, не можете а да не приметите једну скромну кућу и на њој мноштво изложених уметничких слика.
Фото Горан Тодоров
Својом лепотом, дела времешног Суботичанина Јосипа Цвијина, не само да одударају од суморног окружења, већ као и да кажу "не" свим лошим вестима са којима се суочавамо. Просто, измаме осмех на лице.
Цвијо је, како нам прича, по струци грађевинац, али кичицу није испуштао током скоро целог радног века. По одласку у пензију, сликарство му је део свакодневице. Много слика поклонио је, а неке, додуше нерадо, принуђен је да прода јер скромна пензија покрива само оно најосновније.
- Одувек сликам, а откако сам у пензији много чешће радим. Мада немам увек инспирацију, она долази спонтано и то само они који стварају могу да разумеју - прича нам Цвијо, показујући нам своја дела.
- Изнео сам своје радове јер они треба да буду виђени. Као и књига што вреди околико колико ју је људи прочитало, тако је и са сликама. Лепше је да је слика на нечијем зиду него у мојој мрачној соби. Уосталом, зато и радимо, не само због своје личне потребе.
Цвијина се суграђани сећају и по изложби коју је приредио код Зелене фонтане, непосредно пре но што ће отићи у историју. Њен некадашњи изглед, као и коринтски стубови на улазу у Народно позориште пре његове обнове, вила "Лујза" само су неки од мотива који на Цвијиним сликама представљају и сведочанство једног времена.
- Не бих волео да се то заборави. Зато чувам успомену на некадашњи изглед тих објеката, али и салаша, чарди... Све је то постојало. Сада је ту градилиште, нешто не постоји или другачије изгледа, али на мојим сликама живи. Углавном радим акрил јер се брзо суши, некад и уље, јер је код акрила тешко наћи добру жуту боју. Често сликам и мртву природу, сликам, цвеће, јорговане и сунцокрете, који простору дају посебну ноту - објашњава уметник.
- Када завршим слику ставим је на зид и гледам, тек онда стекнем прави утисак.
Много другачије изгледа када се уклопи у простор, зато треба бити обазрив приликом одабира неког уметничког дела.
Суботичани воле уметност
СУБОТИЦА има доста добрих сликара, има и жена које су веома талентоване, само немају никакву подршку. Суботичани воле уметност. Мислим да смо одмалена тако васпитани да ценимо и волимо дела свих видова уметности. Од уметности не смемо да одустанемо, ма колико тешко било, поручује нам Цвијо.
Препоручујемо
НА ТОРТИ УСКОРО ПО 130 СВЕЋИЦА: Истраживање америчких научника о продужавању живота
28. 10. 2021. у 16:12
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)