Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШВЕРЦ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ДРЖАВЕ: Обрачун партијских, државних органа и тајне службе СФРЈ са успешним привредницима

И. М.

05. 10. 2021. у 17:14

ВРЕМЕ ради против разумевања догађаја из седамдесетих година прошлог века када је Јосип Броз Тито са сарадницима из врхушки Хрватске и Словеније уставним променама системски разорио Југославију, а Србију ставио под принудну управу.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШВЕРЦ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ДРЖАВЕ: Обрачун партијских, државних органа и тајне службе СФРЈ са успешним привредницима

Сведочанства не недостају, али мало је оних који се удубљују у њих. У српској јавности завладао је тренд да се Југославија из периода када је посејано семе грађанских ратова приказује као земља дембелија, мирољубива хипи-комуна.

У том миту, свеопшту срећу су кварили само „зли Срби“, са својим хегемонистичким амбицијама. Занимљиво је да су идентичан наратив о Србима користили Коминтерна, Брозови апаратчици, хрватска и словеначка пропагандна машинерија уочи грађанског рата и НАТО пропагандисти.

Да „проевропски југоносталгичари“ завире у новине из седамдесетих препознали би своје приче у Брозовој бесомучној кампањи против српских „либерала, техноменаџера и националиста“ уочи доношења уставних промена које су Југославију претвориле у конфедерацију.

Титу и најужем партијском врху засметала је млада елита српског Савеза комуниста, просвећени и компетентни људи, образовани, рационални, окренути ка развијеном свету, тржишној привреди, реформи, индустријализацији, демократији. Бирајући између „развоја” и очувања власти, определили су се за очување стечених бирократских позиција и власти.

Та 1972. била је последња година у којој је Југославија остварила позитиван спољнотрговински биланс. Годишњи план извоза остварен је у првих девет месеци, извоз је био за 15 одсто већи него 1971. године, а увоз је смањен за 14 одсто.

Компетентност одлучивања пала је на веома ниске гране. Пре обрачуна са либералима, у Скупштини Војводине је било 11,3 одсто посланика са основном школом, а две године касније њихов број се попео на 24,5 одсто. За време либерала у Скупштини Војводине је било 46,9 одсто посланика са факултетском дипломома, а после њихове смене тек сваки пети посланик – 19,6 одсто – имао је факултетско образовање.

Уместо стручности и способности, морално-политичка подобност и послушност постали су основни критеријуми за избор људи на политичке и државне функције, чак и за најодговорније дужности у правосуђу, привреди, култури, медијским кућама широм Југославије.