Друштво

СУМЊИВ ВЕЛИКИ БРОЈ МЕСТА НА ФАКУЛТЕТИМА: Стручњаци упозоравају - даје се три пута више индекса него што има кандидата!

Љ. БЕГЕНИШИЋ

04. 10. 2021. у 16:00

НА факултетима у Србији годишње се отвори скоро три пута више места него што има заинтересованих студената, који могу да конкуришу на чак 1.600 студијских програма.

СУМЊИВ ВЕЛИКИ БРОЈ МЕСТА НА ФАКУЛТЕТИМА: Стручњаци упозоравају - даје се три пута више индекса него што има кандидата!

Зато је главно питање - ко и на основу којих критеријума даје акредитације за неразумно велики број места и програма. Има основа да се сумња у коректност акредитација, а можда има и малверзација и корупције у овом процесу.

Ово за "Новости", каже Иван Ивић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији, коментаришући податке према којима је за упис у прву годину факултета акредитовано енормних 113.852 места, а за први степен високог образовања 1.683 студијска програма.

Истовремено, у земљи се годишње рађа око 65.000 деце, а од тог броја четворогодишње школе које су услов за упис на прву годину заврши 45.000 ђака.

Поређења ради, 2012. године за упис у прву годину било је акредитовано 913 програма и 66.853 места, а проф. Ивић пита које су то увећане образовне потребе у односу на период од пре скоро једне деценије које оправдавају овакво повећање броја програма и места.

Иначе, када је реч о приватним факултетима и струковним академијама оне углавном акредитују програме из области менаџмента, администрације, пословне политике... где су улагања минимална. При том, скоро да нема природних, техничких и медицинских наука.

Међутим, проф. Ивић упозорава да је кључни проблем у државним факултетима који доминирају по броју програма, јер приватни факултети и академије покривају тек трећину (31,89 одсто) укупног броја програма и око четвртину (27,82) места.

Проблем је и број наставника, којих је на државним факултетима ангажовано у просеку 3,87 са пуним радним временом, док је у школама струковних студија ангажовано у просеку 1,78 наставника. А број и квалификације наставног кадра су међу кључним условима за добијање акредитације.

- Све ово говори да су рецензенти у Националном акредитацином телу (НАТ) приступили послу формалистички не водећи рачуна о реалним потребама земље и њима прилагођеног образовања - истиче проф. Ивић.

Он оцењује да је основни мотив покушај високошколских установа, и приватних и државних, да остваре профит.

- Факултети се финансирају по броју студената, а пошто имамо ограничен број кандидата за упис, а велики број места, логично је очекивати да факултети на све начине настоје да придобију што више кандидата, иду логиком дај шта даш - каже овај професор.

Проф. Ивић закључује да све ово води ка значајном снижавању квалитета факултетског образовања, са свим последицама које оно може да има по развој земље.

У Београду "вишак" 2.000 места

ДА нешто није у реду са бројем места за упис у прву годину факултета и бројем програма показује и податак да је на Универзитету у Београду на факултетима остало укупно више од 2.000 слободних места, што буџетских што самофинансирајућих. Проректор за наставу УБ Петар Булат рекао је да је, ако се узме у обзир неколико година уназад, приметан тренд пада броја уписаних студената. Булат је објаснио да је то последица депопулације јер су генерације све мање, а са друге стране приватни факултети одвлаче један део студената.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници