Друштво

БЕЗ БОЉЕ НАУКЕ НЕМА НИ ШАНГАЈСКЕ ЛИСТЕ: Мање радова и цитата избацили Универзитет у Београду из друштва 500 најбољих универзитета

Љ. БЕГЕНИШИЋ

17. 08. 2021. у 11:00

ЛЕЊИ и неталентовани људи који седе на факултетима, који мало раде и врло мало објављују криви су што је Универзитет у Београду и ове године пао на Шангајској листи.

БЕЗ БОЉЕ НАУКЕ НЕМА НИ ШАНГАЈСКЕ ЛИСТЕ: Мање радова и цитата избацили Универзитет у Београду из друштва 500 најбољих универзитета

Да би универзитет био високорангиран потребно је много и континуирано радити. А то значи да не можете отићи месец дана на одмор, јер док се ви брчкате у мору мимо вас пролазе хиљаде радова које нисте видели. Дневно се у свету објави 8.200 научних радова из свих области, па професори који воле да се дуго одмарају не стигну да их погледају, а радови су као лекције - ако их прескочите, не можете даље.

Овако математичар Стојан Раденовић, који је годинама био међу сто најцитиранијих научника у свету у области математике, коментарише пад београдског универзитета на Шангајској листи. Наш највећи универзитет ове године рангиран је између 501. и 600. места, док је прошле године заузео позицију између 401. и 500. места. Најбољу позицију УБ имао је 2016. и 2017. године када се нашао између 201. и 300. места, а управо током те две године професор Раденовић и његов колега пофесор Зоран Калдербург били су међу 100 најцитиранијих научника у свету из области математике, што је утицало на рангирање.

Професор Раденовић оцењује да је садашња позиција Универзитета у Београду - реална слика. Он сматра да пласман и није толико лош, али и прогнозира да ће Универзитет у наредном периоду додатно падати.

- Процес стварања научног кадра није ни лак ни брз, то не зависи од државе и уложеног новца, него од изузетних појединаца, који се са страшћу баве науком, а таквих није много - наводи проф. Раденовић.

С друге стране, ректорка УБ Иванка Поповић сматра да је пад на Шангајској листи очекиван, јер, како каже, друге земље улажу много више и то им се враћа напредовањем на листи.

- Наши истраживачи постижу максималне резултате у условима које имају - сматра проф. Поповић.

- Немамо довољно радова у најутицајнијим и најјачим часописима. Такви резултати су могући само ако се систематски улаже у савремену опрему и у људе, и ако се јача међународна сарадња. Ипак, она сматра да положај УБ на Шангајској листи и даље изванредан успех.

С друге стране, Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да је претходних година повећало улагања у развој научне инфраструктуре.

- У односу на период од пре десет година улагања у науку су већа за 80 одсто, средства намењена развоју инфраструктуре већа су три пута, а примања научника порасла су за 35 одсто - наводи Министарство просвете.

Иначе, Универзитет у Београду није једнако рангиран у свим областима, па је тако најбоље прошао у области прехрамбене технологије и ту се налази између 51. и 75. места, следи област јавног здравља у којој је између 151. и 200. места, док су физика, технологија, ветерина и стоматологија рангиране између 201. и 300. места, а области клиничка медицина и медицинска технологија налазе се између 301. и 400. места.

У врху листе су универзитети који међу предавачима и сарадницима имају нобеловце, чији запослени објављују у најпрестижнијим часописима и имају велики број цитата. У случају Шангајске листе, научни рад прави разлику међу универзитетима, а не сам квалитет студија.

ХАРВАРД НА ПРВОМ МЕСТУ

ОСИМ Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је прошле године испао са листе, а ове године је између 901. и 1000. позиције. Од универзитета у окружењу, на листи су Универзитет у Љубљани (501-600. места) и Универзитет у Загребу (600-700). На првом месту је Харвард, следе Стенфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.