ЦЕНИЛИ СУ НОВАЦ И ПЛАЋАЛИ УРЕДНО: Јован Апел млађи реорганизује пивару која 1940. улази у ред стабилних фирми у Моравској бановини
12. 08. 2020. у 19:46
ТОКОМ окупације, Алексиначка пивара није оштећена јер ју је окупатор користио за смештај војске, коња и оружја, док је нишка знатно оштећена и такође стављена у функцију окупатора.
Повезане вести

Срби у Призрену живе као сужњи
КАДА се вратио у Призрен, пред крај 1870. године, Сима Игуманов се још више уверио колико је корисна његова одлука да своје даље ангажовање усмери на остваривање елементарних просветних и образовних циљева и права српског народа.
08. 08. 2020. у 10:01

Школа на српском језику
СИМА је из Цариграда у Одесу прешао око 1850. године. Одеса је тада била регионални трговачки центар са јаком колонијом српских трговаца и чиновника.
07. 08. 2020. у 07:00

СИМА АНДРЕЈЕВИЋ ИГУМАНОВ: Оснивач Призренске богословије
СИМА Андрејевић Игуманов (1804-1882) припада првој генерацији великих српских трговаца и добротвора, родоначелник је модерног српског задужбинарства, ктитор цркава, манастира, школа, још у време када подизање важних духовних и просветних објеката није постало тако честа појава код имућнијих Срба.
05. 08. 2020. у 19:44

БАРЛОВЦИ ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД: Михаило је био управник двора и управитељ Вароши, а Јован је подигао прву фабрику коже и обуће
БАРЛОВЦИ су пореклом са Косова и Метохије, одакле су се преселили у село Барлово код Куршумлије, по којем су добили презиме. Три брата, Коста, Јован и Михаило Барловац, оставили су велики траг у привредном и политичком животу Србије у другој половини 19. века. Били су трговци колонијалном робом, у чему је Јован био много успешнији од друге двојице.
04. 08. 2020. у 19:23

ЗАБОРАВЉЕН ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР: Разочарани Анастасијевић повукао се из политичког живота и отишао у Румунију
КAДА већ није успео да оствари свој животни сан, дa његов зет заседне на престо Србије, основао је задужбину и несуђену резиденцију писмом министру просвете Кости Цукићу, 1863. године, "завештао отечеству", да служи за образовне и просветне сврхе.
03. 08. 2020. у 19:11
Најновије из рубрике

КУТИЈЕ ЗА ГНЕЖЂЕЊЕ ВЕТРУШКИ И СТЕПСКИХ СОКОЛОВА: Пројекат ДЗППС "Сигурна будућност за угрожене соколове"
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), уз подршку Европске уније у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, започело је пројекат „Сигурна будућност за угрожене соколове“ постављењем дела кутија за гнежђење сивих ветрушки и степских соколова у Парку природе Русанда у Банату. Циљ пројекта је да помогне опоравку ових строго заштићених и национално угрожених птица.
05. 08. 2025. у 14:53

СВАКА ЧАСТ НА УСПЕХУ: Министар просвете честитао велики успех ђацима Математичке гимназије на међународној олимпијади из информатике
МИНИСТАР просвете проф. др Дејан Вук Станковић честитао је успех и освојене медаље ученицима Математичке гимназије, који су представљали Републику Србију на Међународној олимпијади из информатике за средњошколце , која је одржана у Боливији од 27. јула до 3. августа.
05. 08. 2025. у 14:53

ОБЈАВЉЕНЕ КОНАЧНЕ РАНГ ЛИСТЕ ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТЕ: Ево када почињу други и трећи уписни рок
ДРУГИ уписни рок на факултете Универзитета у Београду почиње пријављивањем кандидата 1. септембра.
05. 08. 2025. у 14:26

ВЕЛИЧАНСТВЕНО И ЕМОТИВНО: Обележен Дан страдања српског народа у злочиначкој акцији „Олуја“ у Суботици (ВИДЕО)
ЈУЧЕ је у Суботици достојанствено и емотивно обележен Дан страдања српског народа у злочиначкој акцији „Олуја“.
05. 08. 2025. у 14:13

ИЗ БОЛИВИЈЕ ТРИ МЕДАЉЕ: Ученици Математичке гимназије заблистали и на међународној олимпијади из информатике
НАШИ средњошколци опет су заблистали: освојили су три медаље на Међународној олимпијади из информатике која је одржана у Боливији. Сребро је припало Петру Бановићу, бронза Урошу Костадиновићу и Стефану Шебезу, а чланица тима била је и Софија Чебашек. Сви су ученици Математичке гимназије у Београду.
05. 08. 2025. у 12:02
zonta
24.08.2020. 09:38
deo niša koji se zove apelovac podsećaće na tu porodicu iako je primio pravoslavnu veru promenivši ime sa johan na jovan na velelepnom nadgrobnom spomeniku od crnog mermera ipak piše "johan apel industrijalac" postoji i njegova porodična kuća u centralnom delu niša (ugao sinđelićevog trga i ulice lole ribara nekada godspodske ulice)zidana po uzoru na nemačke gradske dvorove zaklonjena zgradama i parkom na trgu tako da nije vidliva