Политичко лицeмерје епохе Јосипа Броза: Негација српског народа у Хрватској огледала се у бројним покушајима да се Срби прогласе Власима

СМЕЊИВАЊЕ бољих и горих периода српско-хрватских међусобних односа било је условљено већим бројем чинилаца.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

То су била кретања у феудалној епохи а и у грађанском друштву, која су све чинила да формулишу и одбране своја схватања хрватске државности и територијалне целине. Негација српског народа у Хрватској и покушаји да се Срби прогласе Власима морали су да изазову реакцију која је имала подршку чак и аустријске државе. Царској власти је било јасно да су, услед сталне турске опасности, важнији државни интереси него они које су заступали хрватски сталежи.

Врхунац овог сукоба представљала је „урота Зрињског и Франкопана”, великаша који су бранећи своје сталешке интересе одбацили државне, оличене у аустријском цару. Њихово страдање протумачено је као страдање за националне, хрватске интересе у отпору германизацији и мађаризацији. Аустријанци, а ни Мађари, нису схватили да је време оваквих борби истекло, да оне представљају наговештај државног краја до којег је 1918. године и дошло.

Окупација, а затим и анексија Босне и Херцеговине, унеле су нове, све оштрије неспоразуме између Хрвата и Срба око тога коме припада ова бивша турска провинција. Са овим питањима јачале су и тврдње хрватске деснице да су Срби „политички Хрвати”. Оштрицу тих напада отупело је стварање Хрватско-српске коалиције и њена победа на изборима за Сабор. Њена издржљивост у политичким менама пред Први светски рат и током његовог трајања могла је да представља добар почетни политички капитал за стварање Краљевине СХС.

Нажалост, у послератним политичким сукобима он је брзо и лако потрошен. Стари сукоби различитих узрока лако су разорили крхко ткиво нове државе, која за све време трајања није успела да пронађе чвршћу формулу свог опстанка. Са посебном снагом су ти сукоби избили после слома Краљевине Југославије, 1941. године, као и одлуке сила Осовине да успоставе „Независну државу Хрватску”. 

Срби са територије НДХ били су изложени геноцидном страдању и планском уништењу, којим је коначно решавано српско питање у Хрватској. Продужен је живот правашкофранковачкој идеологији, која је наставила да живи и у време социјалистичке Југославије, где је легално и отворено ширена међу кадровима КП Хрватске.

Њено повремено сузбијање било је без стварне жеље да се она политички порази, па је она у Хрватској увек изнова проналазила заштитнике на разним странама јавног живота. Тај латентни франковлук није остао без последица по Србе у Хрватској, чије је прво поратно политичко руководство било саучесник у губљењу права српског народа као конститутивног народа у Хрватској.

За Србе у Загребу, а и у целој Хрватској, укидање српског културног друштва „Просвјета”, тог симбола српске просветне и културне свести, било је тежак ударац. Најпре је рад друштва „замрзнут” од 1971. до 1980, да би затим од 1980. до 1990. друштво било и формално укинуто због „неактивности”, што најбоље илуструје тадашњу „атмосферу политичког лицемјерства”. Слично је било и са Музејом Срба у Хрватској, који је престао да постоји као самостална установа, постао је само „одјел Повијесног музеја Хрватске”. Свако повезивање Срба у Хрватској са Србима на другим просторима спречавано је под геслом да „нема вертикалног повезивања”, а са тим ставом, на своју срамоту, сложило се и тадашње политичко руководство Србије.(...)

ХРВАТСКИ историзам разликује се од српског. У њему непрекинуто преовлађује идеја хрватске државности, свест о историјском праву чије је средњовековно порекло прилагођавано друштвеним променама ХIХ века. Српски историзам, који је подстицала још Пећка патријаршија, био је усмерен ка обнови српске средњовековне државе, ка повраћају бар дела њене некадашње територије. Тиме би се постигло духовно уједињење свих делова разбијеног српског народа и потврдила идеја српске државности, под јурисдикцијом обновљене Пећке патријаршије.

Променљивост хрватске политике у ХIХ веку била је условљена укупним државним оквиром, у којем је хрватска Троједница представљала само мањи део. Због тога су Хрвати често мењали однос према Србима, подстакнути прагматичним разлозима. Хрватски  политичари у ХIХ веку, бранећи своје националне интересе од Мађара, користили су исте методе које су ови примењивали тежећи да немађарске народе претворе у „политичке Мађаре”.

Захтеви да се Срби у Троједници претворе у „политичке Хрвате” вређали су српску самосвест и стварали отпоре који су само умножавали сукобе, чија је суштина била негирање српске националне посебности у Хрватској. То је било кључно питање многих сукоба у страначком животу друге половине ХIХ и почетком ХХ века. 

КАО пример којом брзином могу да избију хрватско-српски неспоразуми може да послужи и збирка Хрватских народних пјесама у издању Матице хрватске. Она је подстакла Ватрослава Јагића да у писму Фрањи Рачком од 4. марта 1887. из Беча, поручи:

„Тако је Матица хрватска изазвала својом одлуком да изда некакве хрватске народне пјесме’, читаву буру страха, да ћемо и то благо отети Србима. Ја збиља и сам мислим да код народне епске поезије не би требало сувише истицати хрватско име, јер што је било некоћ старих хрватских мотива, чини се да је пропало под навалом нових сижета који су долазили с Турцима с Истока. За то ја бих и ту био за крпеж, те бих пјесме назвао хрватско-српским или српско-хрватским, или би их штампао ћирилицом.” 

СУТРА: СРБИ САСТАВНИ ДЕО У СТВАРАЊУ ЗАГРЕБА

Препоручујемо

Друштво

0 4

Црква нераскидиво везана за живот Срба: Питање сталне православне богомоље у Загребу решено 1794. године, куповином капеле Св. Маргарете

15. 04. 2026. у 19:24

Панорама

0 0

ТАЈНА ТИТОВОГ СЕФА: Шта су после маршалове смрти нашли у њему? На списку драгоцености и наслеђе Романових

09. 12. 2024. у 22:35

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

17. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

НИ СМРТ НИЈЕ ИЗМИРИЛА КАРАЂОРЂЕВИЋЕ: Заслугом председника Николића, мој отац, моја мајка и мој брат сахрањени су у крипти на Опленцу

08. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације