Црквена општина темељ духовног јединства: Загребачки трговци су на све могуће начине покушвали да спрече насељавање Срба и Цинцара

ИСТИНСКИ преокрет за живот Срба у Загребу представљао је патент о толеранцији Јосифа II од 29. октобра 1781, којим је овај просвећени владар преобразио целокупан верски живот у Аустрији.

Фото: Митрополија загребачко-љубљанска

Ту велику повластицу Срби су одмах искористили, посебно трговци, који су и раније почели да се стално насељавају у Загребу, иако њихов положај није био правно регулисан. Осећајући да су са овим православним живљем, међу којима су поред Срба били и Грци, стекли конкуренте, загребачки трговци су одмах покушали да спрече њихово стално насељавање.

Такав захтев упутили су на три стране: крaљевском Намјесничком вијећу, свом епископу Јосифу Галуфу и градском поглаварству на брду Градецу. Набрајајући имена досељених трговаца, тужиоци наводе да их има већ двадесет осам, али ће их ускоро бити и до тридесет, „који су сад примљени само као странци (гости), но убрзо ће они довести и своје жене и дјецу, па ће на послетку тражити да у мјесту подигну и своју властиту цркву, да имају и своје свештенике, и то ће и добити”.

Отпор староседелаца, који су тешко примали државне реформе, незадовољни због губитка свог монополског положаја, није могао да спречи извршење царске воље. Узалуд су биле борбе против православних трговаца који су са собом донели и капитал, као што је то био случај и у Трсту и Бечу. Православни житељи Загреба, Срби и Грци, добили су дозволу за обављање верске службе, а нарочито крштења, венчања и сахране, а тај обред имао се вршити не јавним спроводом, већ на самом гробљу.

Патент је дозвољавао и обављање службе божје у приватним кућама, чиме је свештенику укинута забрана вршења дужности, што је било учињено на захтев бискупа и жупника. Православни житељи Загреба добили су свог првог свештеника, којег им је 18. априла 1784. упутио пакрачки владика Павле Авакумовић. Био је то монах Герасим Марковић, сабрат манастира Лепавине, замонашен 15. јуна 1771. године.

Тада успостављена веза Срба у Загребу са монасима манастира Лепавине одржала се све до после Првог светског рата, када је свештеничку службу обављао архимандрит Амвросије Павловић, све до своје смрти 8/21. марта 1924. године. Духовни живот загребачких Срба отпочео је у кући Хрвата Ивана Миклоушића, пургера и чизмара на старој Хармици (данас Јелачићев трг бр. 1), коју је после његове смрти купио Србин Јаков Сужњевић. У години 1785. у Загребу има само осам православних домова са 40 душа, док 1821. у 19 домова живи 158 душа и то 95 Срба, 48 Грка и 15 Македовлаха или Цинцара.

ЗА РАЗВОЈ српске црквене општине у Загребу било је од велике важности то духовно јединство Срба и Грка, тј. Цинцара. У првој фази, која почиње оснивањем заједничке црквене општине, њихови међусобни неспоразуми нису постојали. Тако је то било и у Трсту, Земуну, Митровици, Бечу, Мишколцу, Будиму и Сентандреји. У XIX веку, наступиле су трзавице изазване махом питањем броја месечних богослужења на црквенословенском или грчком језику, што је често доводило до националног раздвајања, као што се то десило и у Трсту и Бечу.

Упркос царском патенту о толеранцији, локалне власти на Градецу и Каптолу нису се могле помирити са чињеницом да је у католичком Загребу основана православна црквена општина, чији су чланови, Срби и Грци, заједничким снагама прегли да је ојачају и оспособе за своју верску мисију. Те сметње натерале су пакрачког епископа Павла Авакумовића да се због црквене општине и парохије у Загребу обрати и самом владару.

Јосиф II је удовољио епископовој молби 15. децембра 1785, те је Краљевско намесничко веће интиматом из Будима, 17. јануара 1786, обавестило Магистрат „да је загребачкој црквеној опћини несједињених дозвољено обављати приватно богослужења”. Известивши о добром исходу загребачку црквену општину, епископ Авакумовић их је подстакао да од лепавинског игумана Данила Прерадовића затраже да им у Загреб пошаље једног вредног јеромонаха. Тада је први духовник загребачких православаца, лепавински монах Герасим Марковић, почео да води црквене књиге, и то Матицу крштених, 27. фебруара 1786, крстивши сина Јована Штове.

Увео је и Матицу умрлих, сахранивши петомесечно дете Јована Штове. У матичним књигама Марковић за себе каже да је „администратор загребачки” и „свјештеник капеле храма светих апостолов Петра и Павла”. Када је братски сабор Лепавински повукао из Загреба јеромонаха Герасима, одлучио је да овамо пошаље јеромонаха Петронија Стефановића, који је у Загребу обавио своје прво крштење детета, 5. фебруара 1788. године. За његово време отпочело је у Загребу и вођење Матице венчаних.

МАТЕРИЈАЛНИ успон православних становника Загреба утицао је и на њихов пријем за пуноважне грађане града. На захтев (про)Намесничког в(и)ећа од 22. јуна 1793, Магистрат је послао исказ о фамилијама „илирске народности, грчко-несједињене вере” (Nationis illyricae graeci Ritus non unicorum) на територији гричке општине загребачке, са питањем колико годишње плаћају катастралних приреза. Градски нотар није пропустио да код новопримљених грађана Загреба наведе уколико су они гркокатолици, док за друге бележи да су Хрвати.

Овакво раздвајање по пореклу и народности касније ће утицати и на њихово национално опредељење, посебно код досељеника пореклом из Грчке, који ће се брже приклањати хрватском народу. Понекад их је само православна вера везивала за изворну, ортодоксну, балканску цивилизацију, у којој још нису биле заоштрене деобе по националном основу. Био је то процес сличан као код Срба, где се грчко-цинцарски елеменат стапао са српским народом. Изузеци који постоје у Бечу, Трсту и Пешти доказују снагу тог народа и његово одолевање да буду утопљени у већински словенски живаљ. 

СУТРА: ЦРКВА НЕРАСКИДИВО ВЕЗАНА ЗА ЖИВОТ СРПСКОГ ЖИВЉА

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОД СУНЦА САМО ИНТЕРВАЛИ: Време данас поново променљиво и облачно

15. 04. 2026. у 00:00

Друштво

0 0

Познати Лото бројеви: Ево ко је био срећне руке и згрнуо милионе

14. 04. 2026. у 22:28

Друштво

0 0

Кошава коначно попушта: Ево кад стиже право пролећно време

14. 04. 2026. у 21:52

Друштво

0 0

Дечак очарао Србију: Прави највећи ћилим икада - једна петља за сваког пратиоца на Инстаграму, иде му одлично (ВИДЕО)

14. 04. 2026. у 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације