ХУМАНИTAРНА МИСИЈА СРПСКОГ "ПРИВРЕДНИКА": Са више од 40.000 школованих питомаца, Друштво се на најбољи начин одужило оснивачима

НА ницијативу једног од твораца Српске банке и „Савезa српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, две значајне привредне организације, Владимира Матијевића, основано је у Загребу 23. септембра 1897. друштво „Привредник”.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Матијевић је сазвао оснивачку скупштину, на којој је изнео циљеве и задатке друштва. Одлучено је да се изради статут друштва и пословник о раду. Тај задатак преузео је на себе сам Матијевић. Изабран је и извршни одбор, који су сачињавали Изидор Добровић, Владимир Матијевић и Никола Ћук, те Љубомир П. Ристић, као секретар.

Велику моралну и материјалну помоћ пружили су, поред осталих, Матијевићева супруга Паулина, рођ. Лађевић, Михајло Пупин, Никола Тесла, Ливије Радивојевић, Стево Калембер, Михајло Зубовић, Јован Ђуричић-Биорац, Стево Огњеновић, Васо Радосављевић и Лазар Дунђерски. „Привредник” је добио подршку и од Српске банке и Савеза српских земљорадничких задруга.

Основна намера оснивача „Привредника” била је хуманитарног и политичког карактера. Циљ је био осигуравање услова за бесплатан смештај и школовање српске омладине за све врсте занимања, из свих крајева тадашње Троједне краљевине. Највећи број „Привредникових” питомаца потицао је из сиромашних породица. Њих су предлагали учитељи и свештеници, који су најлакше уочавали вредну и даровиту децу. За ту децу Матијевић је дефинисао главна начела за каснији живот, а то су рад, штедња и честитост...Изабрану децу, раштркану по свету, обилазили су једном годишње инспектори који су пратили њихов развој. „Привредник” је налазио својим питомцима и послодавце, са којима је склапао уговоре. 

УСПЕШНО деловање овог српског привредног друштва искоришћено је, поред осталог, у великим антисрпским демонстрацијама у Загребу 4. септембра 1902. године. Тада се бес разјарене улице са великом жестином окомио на српске трговце, занатлије и институције, а није био поштеђен ни „Привредник”. Ови догађаји на разне су начине оцењивани у историографији. Хрватски историчар Рене Ловренчић сматрао је да је „ситна хрватска буржоазија, која се окупила у Франковој странци права, видела (...) све своје економско зло у српским супарницима, па стога није ни чудо да су мета напада у изгредима били српски трговци, занатлије и њихове привредне установе”.

Ово је исувише поједностављено тумачење, јер је он неспоразуме Срба и Хрвата видео првенствено у економским разлозима, занемарујући политичке, који су се искаљивали лупањем српских дућана и кућа. Без обзира на материјалне губитке које је „Привредник” тада претрпео, друштво је наставило са радом, његов углед остао је неуздрман. 

Постављен на чврсте и здраве основе, „Привредник” није осетио ни последице тзв. царинског рата између Аустрије и Србије од 1905. до 1908. године. У том периоду друштво је успело да избегне забрану свог рада, за разлику од многих српских институција. До 1908. године на занат је био упућен 6.341 питомац из најсиромашнијих породица Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Горског Котара, Славоније, Војводине и Босне и Херцеговине. Био је то период најбољег рада овог друштва.

Смишљене невоље којима је од стране власти био обасипан, изазвале су супротне ефекте. Тада је основан „Привредников патронат добротвора”, који су сачињавали сви живи стални чланови. Он је управљао задужбинама и фондовима, а старао се и око подизања привредне омладине. Према свом пословнику, Патронат је могао вршити све врсте финансијских трансакција...До јула 1914. године, „Привредник” је на разним занатима и осталим привредним занимањима ишколовао око 13.000 питомаца. 

КОЛИКИ је значај у животу „Привредника” имао његов Патронат сведочи чињеница да су његови први чланови били и Лукијан Богдановић, патријарх српски, др Георгије Летић, епископ темишварски, Лазар Дунђерски велепоседник из Сентомаша, Изидор Добровић, индустријалац и трговац из Дарувара, Никола Ћук, трговац из Загреба, и Светозар Милинов, трговац из Загреба. Успешан рад „Привредника”, његова добра организација, финансијска моћ и независност од државе, стално су изазивали подозрење власти, које су само чекале згодну прилику да друштву забране рад.

Када је Аустроугарска објавила рат Србији, бан краљевине Хрватске, Славоније и Далмације издао је наредбу бр. 4232 пр. од 27. јула 1914. године, којом се забрањује сваки рад и свака делатност српског привредног друштва „Привредник” у Загребу. У тој наредби се, између осталог, каже: „Наређује се редарству Краљевског слободног града Загреба да по сваку цену спречи сваки даљи рад... па ако прилике буду захтевале, при извршењу горе наведене наредбе, употребити силу и оружје”.

Тада су, као и септембра 1902, нахушкане масе упале у „Привредникове” просторије, демолирале намештај и уништиле архиву. Већи део чланова управе тада је ухапшен, а међу њима Ђорђе Јањић, трговац из Пакраца, Стево Калембер, трговац из Коренице, Лазар Бачић, трговац из Јасеновца, и Павле Аршинов, уредник листа "Привредник". Хапшење су избегли Матијевић и Лазар Лађевић, који су ратне године 1914-1918. провели у Швајцарској.

„Привредник” је обновио рад одмах после завршетка Првог светског рата. Први послератни састанак Друштва одржан је 19. новембра 1919. године. Управа „Привредника” доноси одлуку о пресељењу друштва у Београд, због повољнијих услова за рад, 23. септембра 1922. године. Било је то време поновног консолидовања и напретка, које је трајало све до почетка Другог светског рата. После слома државе, друштво је делило судбину народа у окупираној Србији. Са преко 40.000 школованих питомаца, „Привредник” се на најбољи начин одужио својим великим оснивачима. 

СУТРА: ЦРКВЕНА ОПШТИНА ТЕМЕЉ ДУХОВНОГ ЈЕДИНСТВА СРБА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ: У кратком постојању је одиграла велику политичку улогу хомогенизујући српски народ

12. 04. 2026. у 23:59

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ОДЛУКАМА АВНОЈА У ЈАЈЦУ УТРТ ПУТ ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ: Тежак положај Срба био је у Македонији, где су од њих стварали Македонце

29. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ДРЖАВА ПОСЛЕ ТИМОЧКЕ БУНЕ УНЕСРЕЋИЛА МНОГЕ ПОРОДИЦЕ: После пропасти Тимочке буне следила је одмазда - власт је пљачкала све живо

10. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ХРВАТИМА БЕОГРАД КРИВ И ЗА ЛОШ РОД КРОМПИРА: Загребачки студенти су тражили хрватску војску и столицу за Хрватску у Уједињеним нацијама

07. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације