ПРЕЦИ ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА НАЦИОНАЛНИ РАДНИЦИ: Теслин отац у Плашком завршио богословску школу

ПРЕЦИ Николе Тесле и по очевој и по мајчиној линији били су угледни људи и национални радници, углавном официри и свештеници.

Тесла испред калема, Фото Википедија

Међу свештеницима било је монаха и епископа. Његов отац Милутин, рођен је 3. фебруара 1819. године у селу Радучу, у којем по попису с почетка XVIII века има три породице Тесла. Домаћини тих кућа били су Божо, Милашин и Стоијак. Милутин је крштен у православном храму у Радучу, који је саграђен 1725. године и посвећен Светом пророку Илији. Теслин деда по оцу, Никола, био је официр. Служио је као наредник у Наполеоновој војсци, јер је Војна крајина од 1809. до 1813. године била под француском влашћу.

О њему знамо и да се са још неким граничарима због глади у Лици преселио у Срем одакле се вратио у Лику након две године. Налазимо га и међу претплатницима књиге Фрање Јулиуса Фраса „Топографија карловачке војне крајине”, где је уписан као претплатник Госп. Никола Тесла, цестовни надзорник. Имао је два брата, и био је ожењен Аном, ћерком официра Калинића, са којом је имао петоро деце, два сина и три ћерке.

Фото: Принтскрин

Милутинов брат Јосиф стекао је војничко образовање и постао официр. Био је у чину царског краљевског сатника капетана. Остао је упамћен и као врстан математичар, који је написао неколико књига из ове области, од којих су се неке користиле као уџбеници у војним заводима. Војничку каријеру окончао је у Петроварадину, пензионисавши се у чину мајора 1. новембра 1872. године. Умро је у Сремској Митровици где је и сахрањен. Био је претплатник књиге песама о јунаштву Милоша Обилића - „Гусле Милошеве или Бој Срба у Ерцеговини”, која је објављена у Панчеву 1862.  Његов син Милутин живео је са породицом у Руми као железнички инспектор. Био је лошег материјалног стања и за помоћ се обратио брату од стрица Николи упутивши му писмо у новембру 1892. године у којем му пише:

„Ја сам син покојног капетана Јосипа Тесле тако рекућ мој папа и ваш отац Милутин били су два рођена брата. Опростите даклем да се усимам слободу вама писати неволем се сниким самерит, а најмање с мојим ближњим рођаком. (...) Ја би вас лепо молио драги братич, пружите вашу десну руку, на моју сиромашну фамилију, помашите ми мало, да могу моју деце одранити. Немам никакве фотографије од мене изволите се сада слику мога оца, кад будему бољем стану, дачу се смојим Дружтвом фотографирати, па чу вам послати. Остајте ми сбогом, примите искрен поздрав од мене и од моје фамилије - Ваш братич Милутин Тесла стражар у колодвору.”

ЗАВРШИВШИ основну школу у Госпићу Теслин отац је школовање наставио у војној школи, коју је напустио због неспремности да поднесе тврду војничку дисциплину која је била у супротности са његовом природом и карактером. У Плашком ће уписати 1845. године и завршити богословску школу која је била смештена у кући владике Лукијана Мушицког (1777-1837). Као најбољег ђака у генерацији, одмах по свршетку школовања, Милутина је у чин ђакона рукоположио епископ Евгеније Јовановић и послао га у Штикаду, код Грачаца, за помоћника тамошњем свештенику. Пред рукоположење Милутин се оженио Георгином Ђуком Мандић, ћерком проте Николе Мандића.

Фото: Из Музеја Николе Тесле

Из Штикаде, након непуне године, премештен је у Сењ, малу али значајну српску црквену општину на приморју. Сењ Бијели како су га Срби звали, прославили су српски ускоци међу којима се истицао, и кога је песма опевала, Иво Сењанин. Ништа мање није значајан ни Никола Јуришић који је победио Сулејмана Величанственог код Кисега. Новосадска „Даница” 1861. пише: „Столетна борба ништа им нахудила није, већ их још већим јунацима начини. Стојан Јанковић, Илија Смиљанић и други јунаци из Равних Котара, Сења и Задра начинише од Далмације другу класичну земљу србску, на коју Србин помишљајући осећа исту насладу и понос (...).” Сењ је, уз морску обалу, красила кула Светога Саве подигнута у XV веку као део градских зидина. Њу у својим радовима помињу Ваничек Франц  и Драгутин Франић.  Кула је више пута обнављана, а након Другог светског рата преименована је у Кулу Шабац. У Сењу су рођени историчар Павле Ритер Витезовић, аутор чувеног дела Serbia illustrate, и велики Србин католик Лујо Бакотић, писац књиге Срби у Далмацији, „од пада млетачке републике до уједињења.”

Прота Милутин је у Сењу остао до 1852. године. Живео је са породицом у врло оскудним приликама. Иако је након револуције 1848. године проглашена верска равноправност, положај Српске православне цркве и Католичке и даље се није могао поредити. Парохије и свештенство Српске православне цркве издржавало се прилозима већином сиромашних парохијана и уживањем малог поседа. Католичке парохије, поред иметка који је по правилу био већи од иметка православних парохија, добијале су и помоћ државе која је за православне редовно изостајала. Положај православног свештенства након 1848. постао је још лошији. Тим поводом у једном свом обраћању Милутин ће критиковати и опомињати Сењане. У време боравка у Сењу он је био више пута озбиљно болестан, нарочито током 1850. и 1852. године. У тим периодима мењао га је Георгинин брат Томо Мандић. У Сењу су рођени Николин брат Данило и сестра Милка.

ПОРЕД српског и црквено-словенског, прота Милутин говорио је немачки и италијански. За ондашње прилике имао је озбиљну библиотеку коју су красила дела српских и немачких стваралаца. Прота Милутин био је један од најприљежнијих и најпоштованијих српских свештеника у Лици. Био је професор веронауке у школи у Госпићу. На разне начине заступао је народне и црквене интересе. У бројним чланцима објављеним у тадашњој штампи упорно се борио за српску ствар и побољшање живота српског народа. Чланке је највише објављивао у „Српском Дневнику”, „Србобрану” и „Седмици”. Потписивао их је или својим именом или псеудонимима Родољуб Правичић и Родољуб Србић. Псеудонимом се углавном потписивао ако је чланак објављивао у неким хрватским новинама, како би демантовао неку лажну новинску вест из Лике. Тема на којој је најупорније истрајавао била је отварање српских школа у Лици.

Тим поводом, жалећи се да нема српских школа, пише у новембру 1855. године у Српском Дневнику: „Лика је по свом простору и броју житеља велика и састоји се од самијех Срба (...) У Лики има више Срба православног него римокатоличког вјеровања.” Исте године на јесен генерал Буде Будисављевић, уз подршку проте Милутина, упутио је јадан циркулар личком свештенству тражећи од њега да изнесе своје мишљење о покретању једне српске школе у Госпићу. У циркулару, који је највероватније писао прота Тесла, поред осталог стоји: „(...) На исти начин имала би ова школа благословену сврху, како би се касније сходно овоме циљу могао одлучити, да би било добро народ просвјетити корисном науком и проучавањем, те му тако пробудити свјест - да се цијени све оно што је национално и што води части, срећи и напретку. Најзад, ова школа би била добра припрема за оне младиће који би хтели да се посвете свештеничком позиву(...)”.

Годину дана касније прота Милутин пише уредништву „Српског Дневника“: „Срби у Хрватској немају ни гимназију, ни препарандију, ни народних училишта. Синови овога убогог народа нису у стању походити удаљене школе (...).  Оћемо ли икада овдје народне школе имати! Овдје по немачким школама има књижица такозваних безјачких, а има чисто српских са латинским писменима, и те се зову хрватске књиге.“

Један свој допис црквеној управи у Сењу од 31. јула 1852. године завршиће речима: „Бога ми мога! Ништа ми тако свето није као црква моја и праотеческији Закон и обичан, и ништа ми није тако драгоцено као слобода, благосостајаније и напредак народа МОГ и браће, и за ово двоје: Цркву и Народ, где год будем, готов ћу бити живот мој положити”. 
Од ових његовоих дописа мало је вајде било. 

СУТРА: МАЈЧИН ДЕДА ЈЕ САМ КЛЕСАО И ОКИВАО ЗАПРЕЖНА КОЛА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ДУША ЛИЧАНА - СПЛЕТ ДИНАРСКИХ ОСОБИНА: Тесле порекло воде из Западне Србије и старином су се презивали Драганић (ФОТО)

04. 02. 2026. у 18:00

Панорама

0 1

САДА ЈЕ ПРАВО ВРЕМЕ: Почетак фебруара је идеалан да посадите ово цвеће

05. 02. 2026. у 06:45

Фељтон

0 1

ДОГОВОР О ПЛАНУ НАПАДА СА ВОЈВОДОМ МИШИЋЕМ: Српски артиљерци су успели да за само један дан савладају обуку за рад на брзометним топовима

28. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 11

НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

11. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације