ТЕШКОЋЕ ВОЈНОГ ПОЗИВА ДИКТИРАЈУ ПОЛИТИЧАРИ: Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, има кључни задатак у пробоју Солунског фронта

ПРЕДСЕДНИК Француске Поенкаре је за разлику од Клемансоа, веровао у план генерала Д’Еепереа.

ТРАДИЦИЈА Обележавење славе Шумадијске дивизије на Солунском фронту, Фото Из књиге „ Луј Франше д’Епере МЕМОАРИ...“

ПРВИ септембар - Срби врше притисак да се почне са офанзивом плашећи се промене времена у планинама. Почетак диверзија. У 5.30 је напад 27. британске дивизије на свом новом сектору. Постигнут је успех, заробљен је 51 непријатељски војник. На вечери су били Краптон, амерички конгресмен, и један амерички мајор, који је забаван колико је пун самопоуздања.

Противнапад Бугара на Енглезе.

Одбијен, 15 заробљеника.

2. септембар - Пењем се на Хортакој да видим недавно формиране три батерије Стокс мезера. Људство је пуно жара и добре воље, али морају још да раде.

3. септембар - Посета Градобору где је француски пук у резерви. Добро смештен у прикладне бараке које су боље од македонских чатрља.

Видео сам и дезертере из грчке Серске дивизије у ланцима. Убили су два железничка агента. Позивам Данглиса да удвостручи жандармеријске патроле јер се жандарми само шепуре у Солуну.

С нестрпљењем очекујем капетана Пиоа, који је био у Паризу и који сваког часа треба да се врати. Чекам да ми донесе наредбу или бар одобрење да кренем у напад.

Стиже мисија Мазур, два интенданта и четири виша официра који су дошли да провере стање људства. Непотребно, јер већ шест недеља нисам добио никакво појачање у људству. Ова врста мисија се додељује пријатељима који за то добијају велике дневнице и стварају утисак да учествују у рату. Уосталом, та мисија ми није сметала, јер нисам више ништа чуо о њој.

6. септембар - Пио стиже без икаквог наређења. Шаљем озбиљан телеграм у Париз у којем им предочавам ситуацију. Господин Поенкаре ми је касније причао да је тражио да му покажу све телеграме из Солуна. Пошто су ти телеграми били апсолутно јасни, рекао је председнику владе „да нема права да задржава врховног команданта који тако говори“. Увече крећем из Солуна возом.

7. СЕПТЕМБАР - Искрцавам се у Сакулеву. Крећем на пут колима у смеру Брод-Тепавци, са капетаном Жироом из француске Источне армије као водичем. Примио ме Монбели, који ме аутом води до Трозубца одакле имам леп поглед на читав његов сектор.

Његова дивизија има 24 батаљона (3 бригаде са по 8 батаљона) и само 8 брдских батерија.

Француска Источна армија, од својих недовољних ресурса, требало је да му стави на располагање пољску и тешку артиљерију. Пошто његова дивизија није била део корпуса, те стога није ни располагала артиљеријом коју корпус по формацијском распореду има.

Монбели се жали да нема довољно тешке артиљерије, јер сам морао да му је узмем, као што сам то учинио са читавим фронтом који држи француска Источна армија, да би оформио артиљерију коју користим за пробој фронта. Већ неко време не добија појачања у људству, али је његово бројно стање задовољавајуће. То је интелигентан, активан и одлучан виши официр.

У 11.30 идем у обилазак друге колонијалне дивизије. Та дивизија још увек има две бригаде. Ојачана са два пука и артиљеријом Трикуписове дивизије, она је на линији фронта одменила 17. колонијалну дивизију француске Источне армије, Прилепски одред и Моравску дивизију српске војске.

Генерал Фарет, мој стари друг са Тонкина, и мој потчињени у 28. пешадијској дивизији њоме командује. Његов начелник главног штаба, Рејмонд, је добар официр. Ја им објашњавам да је њихова превасходна улога да подржавају Србе с десне стране. Све треба да буде подређено успеху њиховог напада.

Ручак у главном штабу Фарета. У суседном селу срећем мисију енглеских жена које се баве децом. Свако јутро полазе у инспекцију и дају да једу само онима који су чисти. Затим силазак у долину Црне реке. Ужасна врућина, спржене стене. Болница добро смештена, али у лошем хигијенском стању. Сувише је касно да се нешто промени. Међутим, тај скупи смештај на том месту није требало толерисати.

У 14 сати полазак за Јелак. Састанак високих официра српске 1. армије. Генерал Бојовић, његов интелигентни начелник штаба Белић, пуковници, команданти и начелници штабова дивизија Дунав, Дрина, Морава и коњичке дивизије. Да би се добро разумели ја им објашњавам шта очекујем од њих. Полазак за Лерин. Доста смо радили. Да смо раније почели напад, трупе боље смештене би мање патиле.

Посета војном клубу. Шарпи ми јавља из Солуна да се Париз противи почетку напада 14. септембра.

8. СЕПТЕМБАР - Колима идем да видим мароканске спахије који се одмарају по повратку из Албаније, да би се припремили за напад. Одличан пук који чини шест ескадрона од којих један наоружан митраљезима и којим одлично командује пуковник Гуеперо. Добро људство. Нису били на фронту у Француској, али су се врло добро борили на Солунском фронту. У акцију у Албанију су кренули пешке, а коњи су носили намирнице за осам дана.

Сваког дана пола ескадрона је јахало, и на тај начин је решен проблем снабдевања у огољеним албанским селима.

У 13 сати сам возом стигао у Острово. Шарпи ми доноси текст Клемансоовог телеграма, којим одлаже офанзиву и најављује ми полазак Гијома за Рим, да би добио пристанак Италијана. Ја му авионом шаљем хитно писмо, које носи капетан Беланжер, и упућујем му званичан телеграм који завршавам на следећи начин: „...Да закључим, с војне тачке гледишта, операција је зрела.“

„Ако не будем могао да покренем офанзиву после крајњег датума који сам вам назначио у писму од 5. септембра, сматрам да су наше шансе за успех смањене и да у сваком случају могу бити спречен да из тактичког успеха извучем значајну корист коју можемо оправдано очекивати на основу одлучног наставка офанзиве и даљег тока операција. Поново снажно инсистирам да ми се не намеће никакав застој. Молим да ми утврдите датум офанзиве што хитније.“

ЗАТИМ се пењем до Буковика где Принца Регента и Мишића обавештавам о одлагању офанзиве. Они су као и ја, врло разочарани и плаше се лошег времена. Принц ми предлаже да интервенише дипломатским путем. Ја сам га одговорио од тога.

Са Пешићем пењем се на 2.400 метара и јасно видим до Козјака (2. бугарска линија фронта) сав терен на коме ће се одвијати напад. Силазим у Острово. Пребивалиште Италијана је назначено великим натписом и огромном заставом.

Још једном констатујем колико неки штабови занемарују детаље. Срећем шест војника управе пешадије 57. дивизије како беспослени лутају. Наводно су одређени да пецају рибу, да би се унела промена у јеловник, али немају чиме да пецају. Нико, ни управа пешадије, ни командант логора, ни штаб 57. дивизије то није приметио. На тај начин број војника се смањује. Тешкоћа војничког позива се састоји у томе да се не заборави на детаље, али и да се у њима човек не изгуби.

9. септембар - Преко Вертекопа стижем у Доњи Пазар где су окупљени сви носиоци главног напада. Војводе Мишић и Степановић, Топар, Пруно, Бунус, Трусон, Петар Мишић, Докић, нови командант Тимочке дивизије Живановић, њихови начелници штабова и њихови команданти артиљерије.

Ја им држим предавање са циљем да се добро разумемо, говорим тако да сви будемо сложни. Југословенска дивизија, две бригаде и дванаест батаљона, биће задужена да заузме Козјак, јер пробој зависи од освајања тог положаја пре доласка немачко-бугарских појачања. После би напредовање ка Кавадарцима била дечја игра, јер ћемо ми држати осматрачнице и доминантне положаје.

10. септембар - Грчка војска је у лошем стању. Ја им шаљем француске мајсторе из артиљеријског депоа у Солуну.  Добијам од Клемансоа одобрење да почнем са операцијама кад ја то будем сматрао за сходно. Артиљерија почиње с паљбом 14. септембра, а операција почиње 15. септембра. 

ЧЕТИРИ ЈАХАЧА АПОКАЛИПСЕ

ЛЕПО и свеже било у понедељак 8. септембра 1918. године. Читам пошту коју ми је донео Шарпи. Стиже роман "Четири јахача Апокалипсе", за чији војни део је Блаз Ибанез сакупљао материјал у Жоншерију, код мојих официра током боравка у мом штабу 1915. По ономе што су ми рекли Аргентинци, то дело је више учинило за француску пропаганду на шпанском говорном подручју него све мисије које су слате о великом трошку.

 СУТРА: КУЦНУО ЈЕ ЧАС ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДОГОВОР О ПЛАНУ НАПАДА СА ВОЈВОДОМ МИШИЋЕМ: Српски артиљерци су успели да за само један дан савладају обуку за рад на брзометним топовима

28. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ОФИЦИРИ ПРИМЕР ХРАБРИХ И ОДЛУЧНИХ ЉУДИ: Вечера код Степановића - предјело, козји сир и младе паприке, главно јело, прасеће печење

27. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ГЕНЕРАЛ ОДБИЈА НАРЕДБУ О ДЕЛИМИЧНОЈ ОФНЗИВИ: Припадници одреда војоводе Бабунског заробили су двојицу шпијуна из немачког Главног штаба

26. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКА ВОЈСКА ЈЕ БИЛА СПРЕМНА ДА КРЕНЕ У СУДБОНОСНИ НАПАД: Д’Епере после разговра са регентом и војводом Мишићем одлучио да крене у офанзиву

25. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације