СРПСКА АРМИЈА ОТВАРА ПУТ КА НИШУ И БЕОГРАДУ: Жорж Клемансо, председник француске владе, није веровао да рат може бити добијен на Балкану

ЗА ВРЕМЕ састанка у Версају 11. јула, на коме је расправљано о дипломатским аспектима офанзиве на Балкану, лорд Роберт Сесил, заменик британског државног секретара за спољне послове, открио је разлог британског противљења пробијању Солунског фронта.

САВЕЗНИЦИ Алексанадар Карадјордјевић и Франше д’Епере уочи Солунске офанзиве, Фото Википедија

Он се изјаснио у прилог преговора чији је циљ био сепаратни мир са Бугарском. Артур Балфур, британски државни секретар, био је присталица закључења сепаратног мира са Бугарском.

Покушао је да увери Сједињене Државе да објаве рат Бугарима, да би их приморао на сепаратни мир са Савезницима. Није се либио ни да им понуди територијалне уступке на штету Србије и Грчке.  Било је неопходно да француски министар спољних послова, Стефан Пишон потврди да се француска влада већ обавезала тим двема савезничким владама да би Сесил најзад прихватио да одлуку о офанзиви препусти војницима. Њихов задатак је био да одлуче о вероватноћи да општа офанзива натера Бугарску да изађе из рата. Тако је генерал Гијома, већ присутан у Версају, морао да брани пројекат свог наследника низом меморандума и пред представницима савезничких армија. Најзад, 3. августа војни представници у Високом ратном савету су одлучили да одобре Д’Епереов план офанзиве остављајући му да сам одреди повољан моменат за њен почетак.

Генерал Гијома, оставивши по страни своју сујету, временом је прихватио и бранио Д’Епереов план офанзиве на српском делу фронта. Изборио се прво да добије пристанак и француског Генералштаба, али под условом да офанзива буде праћена нападом француских и британских трупа на линији Вардар- Дојран. У Паризу су и даље веровали у супериорност француских и британских трупа.  Потом је било неопходно добити пристанак британске и италијанске владе, те француска влада почетком септембра шаље Гијома у Лондон и Рим.

За време састанка 4. септембра у Даунинг Стриту 10, он успева да увери Британце у оправданост Д’Епереовог плана. Његов главни аргумент је био да ће, у случају победе, повлачење са Балкана постати могуће. Потом је план офанзиве изложио италијанској влади Виториа Орланда. Најзад 10. септембра Клемансо, француски председник владе,  извештава Д’Епереа да може да почне операције кад његове армије буду спремне. 

ДУГО чекана офанзива на Солунском фронту почиње 15. септембра нападом уједињених српских и француских снага на бугарске положаје у планинском масиву Доброг Поља. Само дванаест дана касније бугарски изасланици се појављују испред енглеских линија на западу савезничког фронта тражећи крај непријатељстава. Муњевит успех савезничке војске генерала Франше д’Епереа отворио је врата Балкана Савезницима. Генерал Д’Епере у Солуну и председник владе Жорж Клемансо са генералштабом у Шантијиу морали су стога да одлуче о даљем смеру операција на Балкану. Пут према Нишу и Београду био је отворен, што им је омогућавало да запрете Двојној монархији са Југа. Истовремено, напредујући према Константинопољу и мореузима савезници су могли да рачунају на неутрализацију Турске.

После мало околишања, Клемансо је изабрао треће решење. Он није веровао да рат може бити добијен на Балкану. У почетном успеху Савезника видео је могућност да повуче француске трупе са Балкана, препуштајући Солунски фронт балканским савезницима, Грцима и Србима. Док је српска војска прешла Вардар, приближавајући се Штипу (24. септембар 1918) Клемансо се плашио да га офанзива на Софију не спречи да врати кући француске трупе.  Да би зауставио напредак војске Франше д’Епереа, он у једном тренутку намерава да поново пошаље генерала Гијому у Солун као главнокомандујућег с наредбом да истражи начин да се зауставе операције и врате на Западни фронт француске и енглеске дивизије.  Доласком бугарских парламентараца нестао је страх о изводљивости офанзиве против бугарске територије и генерал Д’Епере је добио наредбу да настави напредовање на Софију у случају да Бугарска не прихвати француске услове примирја.

ПОСЛЕ потписивања примирја са Бугарском, 29. септембра у Солуну, Клемансоова балканска стратегија добија прецизније обрисе...Пре него што је саопштио Д’Епереу своју стратегију за Балкан, Клемансо је тражио од Д’Епереа да га извести какви су даљи планови савезничких армија по закључењу примирја са Бугарском.  Намере генерала Д’Епереа су биле јасне одмах по потписивању примирја. Предвиђао је велику офанзиву чији циљ је да се прво ослободи Србија, затим нападне Аустроугарска са југа. Тако је 30. септембра наредио Првој српској армији да брзо крене према Нишу.  Друга српска армија је пребачена у област Куманова и Врања са командом да напредује на северозапад.  Упутства добијена из Париза, која су му налагала да армије под његовом командом усмери ка Дунаву и Румунији, нису променила његов план. Настављајући да концентрише своје трупе за офанзиву на Аустроугарску, одговорио је Министарству да тренутно стање бугарске железнице не дозвољава слање трупа на Дунав.  Његова слобода деловања је увећана понекад контрадикторним упутствима из Париза. На пример, Министарство рата упућивало га је ка Турској.

Покушавајући да усклади упутства и наредбе које је примао из Париза са својим пројектом офанзиве против Аустроугарске, Франше д’Епере је 5. октобра сачинио план свеобухватне офанзиве на Балкану на четири фронта према Аустроугарској, Турској, Румунији и Албанији. Распоред трупа сведочио је да је за њега офанзива према Аустроугарској била од примарне важности. Српске армије (шест дивизија), француска Источна армија (четири француске дивизије, једна италијанска и три грчке) као и британска армија (три дивизије) су биле предвиђене за северни фронт, с циљем да ослободе Србију и запрете Аустроугарској. Снаге предвиђене за друге фронтове су биле знатно мањег обима. Само једна француска дивизија је послата на румунски фронт да би пресекла комуникацију између Централних Сила и Турске. Снаге одређене за турски фронт састојале су се од једне француске и једне енглеске дивизије, а циљ им је био да омогуће улаз савезничке флоте у Мраморно море. Најзад, акција против аустроугарских снага у Албанији, левом крилу савезничких снага, поверена је једној француској дивизији и српским и грчким одредима.

Д’ЕПЕРЕОВ пројекат офанзиве увелико је оспорен на састанку Високог ратног савета Савезника одржаном 7. и 8. октобра 1918. у Паризу. Савезници су замерили генералу Д’Епереу да је његов план имао у виду искључиво француске интересе. Лојд Џорџ,британски премијер,  је протестовао против Д’Епереове одлуке да француски генерали командују савезничким трупама на сва четири фронта и, што је било још значајније, против Д’Епереове стратегије, донете без договора с британском владом, да се британске дивизије пребаце са турског фронта, где су биле од почетка кампање на Балкану, на српски фронт. Он је у томе видео намеру Француза да онемогући његову армију да убере плодове борбе против Турске, коју је већ три године водила у Палестини и на Балкану. Лојд Џорџ је чак оптужио Д’Епереа да се на основу његовог плана операција, француска влада прећутно служила трупама Савезника да би постигла своје политичке циљеве на Балкану. Стога је запретио да ће повући британске трупе којима је командовао Д’Епере. Орландо, председник италијанске владе,  је са своје стране протестовао против Д’Епереове намере да уместо италијанских пошаље француске трупе у Албанију, угрозивши на тај начин виталне италијанске интересе на Балкану. 

РУМУНИЈА И РАТ

ГЕНЕРАЛ Франше  Д’Епере 30. септембра 1918. године добија наређење из Министарства рата да прекине свако снабдевање непријатеља преко Дунава и да се појави са својом војском што пре на Црном мору, тачније код Констанце.  Истовремено, Жорж Клемансо, председник фанцуске владе,  га обавештава да ће послати генерала Бертелоа у Јаши.  Основни циљ Клемансоове стратегије је, дакле, био вратити Румунију у рат.

 СУТРА: САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ПОБЕДА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ ОДЛУЧИЛА ИСХОД ВЕЛИКОГ РАТА: Договор склопљен, ујединио је француског генерала и српске војсковође

17. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПОКУШАЈ АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ У ВРТЛОГУ ДВОРСКИХ СМИЦАЛИЦА: У време покушаја убиства генерал Живковић се налазио у аудијенцији код кнеза

15. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације