СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

ВРЕМЕ je да се вратимо бренду над брендовима. Менџмент компаније „Кока-кола“ је после 1906. (Закон о чистој храни и лековима) разумео да кокетирање са сваки час оптуживаном дрогом није добар савезник у развоју бизниса који намерава да буде велики и да се развија у легалној сфери.

ПРОПАГАНДА Александар Зиновјев: Грађани на Западу се подвргавају идеолошкој обради, Фото Википедија

Од идеје утицања опојним средствима „на расположење или свест“ окренуло се можда и моћнијем средству - адвертајзингу.

То је било време кад су у Америци нашли да ваља прекинути са старим начином продаје робе - нуђењем купцу, испуњавајући на најбољи начин његове потребе, већ да је време да се - ствара нови купац. Ерих Фром ће уочити да се адвертајзинг „служи сваковрсним средствима да на купца остави утисак“. „Сви ти методи у суштини су ирационални; они немају никаве везе с каквоћом робе, а попут каквог средства за успављаивање или праве хипнозе гуше или убијају критичке способности купца“ (Фром, 1969).

Један од најуобичајенијих метода је: често понављање истог обрасца. После ће се на тој основи подићи најтежа јавна оптужница Јозефа Гебелса који је „пронашао“ да је истина - „сто пута поновљена лаж“. А као добар ђак Гебелс је то научио из „америчке економске пропаганде“, од „Кока-коле“ и сличних компанија. „Од произвођача безалкохолних пића (он је учио) да реклама мора да прожме све области живота, да мора да буде тотална“.

Марксистички филозоф Ђерђ Лукач је код нациста уочио „стапање немачке филозофије живота и америчке технике прављења рекламе“.

Тоталност рекламе у којој се лаж може као од шале претварати у истину има своје утемељење у науци, и то у природним наукама. Франк Лисон, у студији Презирање сопственог - о културолошкој самомржњи у Европи, подсећа да је чувени немачки физичар Вернер Хајзенберг утврдио да је „истина“ само оно што можемо да измеримо... Истина је оно што већина људи прихвати као истину. Признаје се таква истина која обећава највеће предности у друштву. Ово важи чак и онда када свако зна да је нека појава заправо лаж, премда то нико не каже јавно и гласно. Људи свакодневно живе са лажима, а истовремено и они сами учествују у тој лажи. Тако просто зачуђује како се сви тако равнодушно односе према истини. Због тога тако мало људи и учествују у јавном животу друштва, у политици. А узрок је прост: јасно им је колико су људи спремни да живе са лажима.“ 

ЛАЖ КУЛМИНИРА у „политичкој коректности“: „Свакодневно се човек васпитава да лаже, па је то одавно постала опште призната форма истине. Данас је човеку веома тешко да види разлику између лажи и истине. Јер истина је оно што јавност каже.“(Лисон)
На данашњем Западу пред истином стоје две врсте људи: једна, мала група чији је живот бесни протест против лажи јер не желе да признају лаж, и друга, огромна већина, која се научила да плута у лажи, а њима увек припадају људи који доминирају политиком и културом.

Иначе, Кока-кола је код нациста имала посебан статус. „Закон о стакленој амбалажи Рајха који је прописао јединствену немачку норму за флашу имао је изузетак - стакленка кока-коле“. Кока-кола је и у време Другог светског рата с нацистима живела у полутајној љубави. Немци су пили то пиће све до 1943. кад је генерал Ајзенауер „одмах по доласку у Африку наручио десет нових пунионица за своје трупе“. Тада су Немци одлучили да промене пиће, иако је „пре тога на скуповима нациста била уобичајени и парола: ‘велика и бела на јарко црвеној подлози: Ледено хладна кока-кола!’“ Херман Геринг се 1937. у Дизелдорфу на изложби „Радни народ“ радосно сликао с кока-колом у руци. И најнормалније се сва преписка немачких пунионица са својом централом у Атланти завршавала уобичајеним поздравом „Хајл Хитлер!“ 

ОД РОБЕРТА Вудрафа, Мг. Соса-Соlа, могло се много тога научити о техникама завођења маса. Кока-кола је постала свеприсутна. На муралима на зидовима 1920-их исписивана је порука Pause and Refresh Yorself  (Стани и освежи се!). Био је то одговор на уочавање о драматизацији америчког живота: „‘Сваким даном у сваком животу све се убрзава’, писали су коментатори двадесетих година, позивајући на ‘једноставан живот’.“

Велико сејање билборда дуж путева завршава се 1929. на њујоршком Тајмс скверу првим неонским билбордом са кога кока-кола мен јавља „да је то најбржи спот на свету... мамутска парада утемељена у универзуму. Истраживачи су процењивали да је преко милион пари очију видело ту поруку за 24 сата“ (Pendergrast, 2013). То није тек рекламирање неког безвезног безалкохолног пића већ, како је то уочио Александар Зиновјев, „пропаганда западног система вредности и стила живота“.

То је пронађени начин - до кога никад неће доћи на комунистичком Истоку - да се идеологија која није једноставна и носи димнезију неподношљиве досаде за поданике из масе претвара у „пилуле“ које људи добровољно и са задовољством гутају. „Оне се заслађују пријатнијим ‘материјама’ и растварају се у њима да би их људи могли прогутати, не примећујући то. Идеолошка обрада становништва западних земаља није постављена као принуда и додатно бреме, већ као забава и корисна делатност за потрошача идеологије...

Под утицајем идеологије налазе се сви грађани друштва, укључујући и оне који су непријатељски настројени. Ако људи читају књиге, новине и часописе, ако се обучавају у школама и на универзитетима, ако гледају филмове, телевизију и рекламе, ако слушају своје политичаре и друштвене делатнике, ако учествују у неким друштвеним акцијама, они милом или силом упијају идеологију западњаштва, подвргавају се идеолошкој обради...

Они се од ње не могу избавити, чак и кад би хтели“ (Зиновјев, 2002).

ТО ЈЕ ИЗУЗЕТНО добро одабран пут јер су „основни потрошачи културе постали широки слојеви који су окупирани свакодневном делатношћу и који немају могућности да задобију социјално образовање и да профине свој естетски укус, који немају веремена и такав однос према култури као што је било у прошлости у уском кругу доконих људи са истанчаним и опуштеним стилом живота“ (Зиновјев, 2002) .

У том стању духа је 1931. Хнадом Сундблом са надимком Сани, креирао у складу с америчким фолклором „Кока-колиног“ Деда Мраза у црвеном који ће деценијама хранити машту деце широм света. Али он је већ био део дечјег кока-кола света: „Те 1931. тексашки произвођач флаша писао да ‘деца играју кошарку на кока-колине кошеве, употребљавају кока-колине упијаче за мастило, погледају на кока-колин термометар, уписују своје белешке на кока-колине таблице.’ Може ли се то уопште склонити?“ (Pendergrast, 2013). Тешко. Немогуће.

Јер, „у темељима културе западњаштва јесу стајале знамените личности. Њих није било тако много. Њихова имена су општепозната: Елиот, Пруст, Џојс, Пикасо, Брак, Кандински, Шенберг, Вебелен, Кафка, Кјеркегор, Јонеско, Бекет итд. Кад су културу у своје руке узели бизнисмени и масмедији, на смену су им дошле хиљаде медиокритета: основну масу стваралаца нове културе су чинили људи просечних интелектуалних и стваралачких способности. Њено новаторство је илузорно, површно, ситничаво... То је култура осредњости и за медиокритете“. То је култура која производи медиокритете и „генији и таленат се у њој допуштају само у безначајној мери и само у таквим формама које не угрожавају свеопшту власт медиокритета“ (Зиновјев, 2002). 

ПОХОД НА ХОЛИВУД

ТРИДЕСЕТИХ година двадесетог столећа "кока-кола" креће у поход на Холивуд. Филм је моћно средство, разумели су тада сви - од Сергеја Ејзенштајна (Оклопњача Потемкин), Лени Рифенштал (Тријумф воље) до Чарлија Чаплина (Велики диктатор). Компанија "Кока-кола" је нашла начин да се њена флаша нађе у рукама Грете Гарбо, Кларка Гебла, Џона Вајсмилера, Керија Гранта, Џоан Крафорд и низ холивудских звезда...

 СУТРА: МАС-МЕДИЈИ ДОПРИНОСЕ ИЗОПАЧЕЊУ ВРЕДНОСТИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 6

АЛБАНЦИ КОНРТРОЛИШУ СВУ ТРГОВИНУ ХЕРОИНОМ У ЕВРОПИ: ОВК користи шверц наркотика да себе позиционира као главног контролора живота на Косову

12. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 11

НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

11. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

РОМЕЛОВА ВОЈСКА ОСВАЈА ФРАНЦУСКУ НА ДРОГАМА: Данас се слободно може рећи да није било дроге, не би било ни немачке инвазије на Француску

10. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације