ОРГАНИЗОВАНИМ ХАОСОМ УПРАВЉА НЕВИДЉИВА ВЛАДА: Џек Лондон је у антиутопији Гвоздена пета показао све апсурде америчке демократије

ЕДВАРД Л. Бернајс, Фројдов сестрић, после проглашен за „оца ПР“, у свом приручнику Пропаганда (1928) дилему - да ли да гомилом влада просвећени комитет, што би било најбоље, или да се са „разумљивом мекоћом“ креира „слободна комуникација“, што остаје једини избор ако друштво жели бити „демократско“ - разрешио је избором манипулације као легитимног средства.

СТЕРЕОТИПИ Волтер Липман је говорио да класа експерата не може да сагледа проблем у живом друштву, Фото Архив Los Angeles Times

На „вођству“ је да ствара и употребљава „пропаганду“ и тако влада.

Бернајсу је све било „кристално јасно“: да се наша мишљења (споља) обликују, да се наши укуси формирају, да нам се „наше идеје“ сугеришу и то од људи о којима нисмо никад ништа чули. То јесте основни принцип организованог хаоса којим, природно, треба да управља невидљива влада.

Како се стигло до тога? Јер, то није стање којим би се поносни грађанин у демократском друштву икоме хвалио. Бернајс је то објаснио, једноставно и кратко: „У теорији, сваки грађанин сам расуђује о јавним питањима и стварима које се тичу његовог приватног живота.“ Међутим, „у пракси, ако би сви људи понаособ морали да проучавају замршене економске, политичке и етичке податке, укључене у свако питање, схватили би да не могу да закључе ништа.“ Бернајсов закључак је да смо се ми „добровољно сложили да допустимо невидљивој влади да пропусти кроз сито податке и издвоји битне ствари тако да наше поље избора буде сужено до практичних сразмера“ (Бернајс, 2014).

То није била изутетна мисао у предратној Америци. Волтер Липман (1889-1974), који је друштво разумео као знатно комплексније, знао је да је за „свемогућег грађанина“ демократија несавладив изазов. Какав би то требало да буде човек који би могао у овако сложеном и неограничено специја- лизованом друштву да познаје све теме о којима, наводно, суверено одлучује.

У често помињаном дијалогу с Џоном Дјуијем (1895-1952) Липман је објаснио да је класа експерата углавном неспособна да сагледа било који посебан проблем у живом друштву. А како можете да разумно одлучујете о стварима које не познајете и не можете упознати и остаје вам да их само разумевате у форми стереотпа?

Дјуји је прихватао ту констатцију али је као апологета демократије веровао да би јавност, која је иначе и сама састављена од много паралелних „јавности“ у друштву, могла да формира „велику заједницу“ која би се образовала о кључним питањима а онда доносила мериторне пресуде и водила ка озбиљним решењима.

Племените идеје живе у заносним теоријама, али америчко друштво је функционисало онако како је Бернајс говорио: „Од наших вођа и медија које они користе да се обрате јавности, ми прихватамо доказе и обележавање граница тема које су постављене као питања јавности“, а од људи из „невладине јавности“ - „од неких етичких учитеља, било да су свештеници или омиљени есејисти, или је то просто преовлађујуће мишљење, прихватамо стандардизовани код друштвеног понашања са којим се најчешће конформишемо“. Акo знамо да је друштвени уговор обуздао а не укинуо оно стање које је Хобс описао као Homo homini lupus, онда је јасно колико добре намере о којима говори Дјуји могу бити утицајне на вође из „невидљиве владе“.

ТО ЈЕ у Америци отишло баш далеко. Џек Лондон је у антиутопији Гвоздена пета (1908) показао све апсурде те демократије. Епископ Морхаус, одлучио је да суочи свој клуб И.П.Х са чињеницма да „за нас који верујемо у Христа и његово јеванђеље не може бити другога односа између човека и човека осим љубави. Једино је љубав јача од греха, јача од смрти.

Зато ја кажем богатим међу вама да им је дужност да чине оно што сам ја учинио и што чиним. Нека свако од вас имућних узме у кућу неког лопова и нека га сматра као свога брата, неку несрећницу и нека је сматра као своју сестру, и у Сан Франциску неће бити потребна полиција и власти; хапсане ће се претворити у болнице, а злочници ће ишчезнути са својим злочинима.

Морамо дати сами себе, не само свој новац. Морамо чинити као што је Христос чинио: то је данас порука цркве. Далеко смо се удаљили од Хирстове науке. Утонули смо у удобан живот...

И тако ја велим богатима међу вама и свима бо- гатим да они тешко притискају Христове јагањце. Ви сте затворили своја срца, затворили сте своје уши за гласове који вапију свуда око вас, гласове јада и бола које нећете да чујете, али који ће се једног дана чути“ (Лондон, 1950).

Прво што се десило је да двојица богатих „одведоше епископа са трибине, док су слупшаоци седели без даха и непријатно дирнути“.

Али остаде нада код наивних, који не знају колико је систем Гвоздене пете наклоњен слободи говора, да ће новине учинити своје.

„‘Изазваће сензацију’, тврдила сам. ‘Зар ниси видео да су репортери писали као махнити док је он говорио?’

‘Ни једна реч од свега тога неће изаћи у сутрашњим новинама.’

‘То не могу да верујем!’, узвикнух.

‘Чекај само, па ћеш видети. Ни једна реч, ниједна мисао коју је он изговорио. Дневна штампа? Дневно прикривање!’

‘Али репортери’, приметих, ‘ја сам их видела.’ ‘Ни једна његова реч неће бити штампана. Заборавила си уреднике. Они примају плате за политику коју воде. Њихова политика је да не штампају ништа што би битно угрожавало утврђени поредак. Епископов говор био је жесток напад на утврђени морал. Његово говор био је јерес. Одвели су га са трибине да га спрече да не говори још више јеретички. Новинари ће његову јерес излечити у забораву тишине. Штампа у Сједињеним Државама? То је паразитски израст који успева на капиталистичкој класи. Њен задатак је да служи утврђеном поретку, месећи јавно мишљење, и она добро служи.

ДОЗВОЛИ да прорекнем. Сутрашња штампа ће само поменути да је епископ болестан, да је много радио, да је прошле ноћи сасвим клонуо. Следећи пут, после неколико дана поменуће да епископ пати од нервне преморености и да су му захвални верници дали одсуство. После тога десиће се једна од ове две ствари: или ће епископ увидети погрешност свога пута и вратити се са одсуства као здрав човек без визије, или ће остати при својој манији, а онда можеш очекивати да видиш у новинама, завијену у дирљиву нежност, вест о његовом лудилу. После тога ће га оставити да прича зидовима у лудници о својим визијама’“ (Лондон, 1950).

Приповеда сада, наивна питачица у претходном дијалогу, Авида Еверхард: „Било је то некако после мог венчања кад сам случајно срела епископа. Али морам да испричам све како је по реду текло. После свог говора на састанку удружења И.П.Х, епископ је, како је био тих и миран човек, попустио пред пријатељским притиском... и отишао на одсуство.

Али са одсуства се вратио решенији него икад да проповеда поруке цркве. На запрепашћење својих верних, он је прву проповед одржао сасвим слично свом говору на састанку удружења И.П.Х...

И то се неминовно завршило на тај начин што су епископа одвели у неки приватни санаторијум за душевне болести, док су новине дирљиво писа- ле о његовом душевном слому...“

Лудница, дакле. Ако се неко усуди, Гвоздена пета (то је нека врста оног олигархијског тела које се данас зове „дубока држава“), има решење. „Држали су га затвореног у санаторијуму. Ишла сам неколико пута да га посетим, али ме нису пустили к њему...“          (Лондон, 1950: 138).

ХЛАДНОКРВНА МАНИПУЛАЦИЈА

ЗЛОЧИНИ Сједињених Држава Америке одувек су систематични, стални, силовити, без трунке покајања, а опет изузетно мали број људи о њима уопште нешто изговори. За нешто тако Америци се мора одати признање. Успешно су широм света извршили сасвим хладнокрвну манипулацију своје моћи, све под маском силе универзалног добра. Управо је у томе срж њиховог бриљантног, чак виспреног и из- узетно успешног поступка хипнозе.
                                                                                                                      Харолд Пинтер

 СУТРА: ВРЕМЕ САМОПОНИШТАВАЊА ЧИТАВЕ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ЧОВЕК КАД СЕ ОДРЕКНЕ БОГА КЛАЊА СЕ НОВИМ ИДОЛИМА: Чин прикривеног насиља најчешће је, у ствари, много страшнији од сваког отвореног насиља

02. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације