КАПИТАЛИСТИЧКА РЕЛИГИЈА СЕ КУНЕ У СЛОБОДУ ТРЖИШТА: Језуитски мисионари су се спремали да Хабсбурге инсталирају као цареве Сједињених Држава

КОЈА то држава данас на Западу држи до принципа из Кантовог етичког учења: „Ради тако да људскост у твојој тако и у личности сваког другог у сваком моменту користиш као сврху, а никада само као средство.“

СВЕТИЊЕ Френклин Рузвелт је „Њу Дилом“ угрозио слободан капитализам, Фото Википедија

У ком западном друштву је то вредност без обзира што се о Канту говори као о неспорном ауторитету? И како се то, уопште, тумачи.

A како би и могло кад капиталистичко друштво доживљава себе као непогрешиво: „кад се привреда не понаша како треба, прво се траже жртвени јарци. Криза током седамдесетих година прошлог века названа је ‘нафтном кризом’, а кад је Азијска криза дошла 1997. године, кривица је стављена на ‘азијатске вредности’. Просто се није могло замислити да нешто може да буде лоше са капитализмом или економским теоријама. Оно што је заправо системска криза радо се тумачи као резултате делања ‘злих људи’“ (Рејнерт, 2010).

То са илуминатима се није честито ни стишало, кад је 1820-их и 1830-их Америком затутњао анти- масонски покрет. „Слободни зидари“ су окривљени да су оданији својој организацији него својој земљи, јер имају своје право, своје обавезе и казне - до казне смрћу. То води великом и непрестаном сукобу - демократије и тајних друштвених сила.

ОБИЧАН Американац ни овај пут није успео да предахне кад су стигли нови тајни непријатељи - језуити. С.Ф.Б. Морз, човек који је пронашао телеграф, писао је 1835. о плановима који се већ остварују јер „ми смо већ нападнути на рањивом делу где нас не могу одбранити ни наши бродови, ни наши ровови, ни наша војска“. А „нападачи“ су аустријски канцелар Метерних и језуитски мисионари, који су се спремали да Хабсбурге инсталирају као цареве Сједињених Држава.

Протестантизам је улазио у битку бити-или-не- бити с римокатоличанством па ће се 1836. појавити књига извесне Марије Монк „Страшна објава“ од које је у америчкој историји једино била читанија „Чича Томина колиба“ Харијет Бичер Стоу. Књига ове непознате Канађанке, католкиње, сведочила је о страшним злочинима католичких часних сестара у Монтреалу. Марија је то, по том запису, све проживела и видела. После ће се испоставити да је страшно сведочанство било плод необуздане фантазије особе која је имала озбиљне повреде мозга као дете. Али чињенице, наравно, неће имати никавог утицаја на суштину параноидности америчке јавности и политике.

Све је јавно одбацивано, а ништа од тих сила није одбачено. Остало је трајно уграђено у темељу америчког друштва и делује као „дубока држава“.

А TEK је стизао - комунизам. Тек су ту фантасмагорије религије капитализма као антикомунистичке објаве могле да расту као планине. Кад је Рузвелт покренуо „Њу Дил“ - угрозивши слободни капитализам и владу поставио изнад приватне својине и недодирљивости приватних интереса - није било сумње да је дошло време убачених „совјетских агената“, што су бивали и председници и државни секретари попут Џорџа Маршала, а наравно и научници, уметници.

Експертски систем је томе дао немерљив допринос. Наука постаје средство за оправадње и рационализацију хистеричних стања. То више нису обичне гласине и неконтролисани изливи. У капиталистичком религијском систему који је подигнут на просветитељству то се ради употребом научних техника. Макартијев памфлет из педесетих година McCarthyism од 96 страна има 313  фуснота. Кад је Роберт Х. Велч, који је поуздано знао да „комунистички утицаји држе под контролом нашу владу“, завршио студију о Ајзенауеру The Politician, књига је имала сто страна библиографије и белешки.

Ричард Хофстатер је говорио да је та политичка параноја „парада експерата, студијских група, моно- графија, фуснота и библиографија“. Све то незаустављиво иде даље и даље, па је дело Арнолда Тојнбија, у ствари, фабијанска завера шефова енглеских лабуриста, што је, кад се добар експерт мало загледа, само сенка у којој може да дела илуминтски научни протеже - Освалд Шпенглер. 

КОЛОНИЈАЛИЗАМ је спровођен као мисија пред којом други народи и друге религије могу само да клече. И хришћанство. Норвешки економиста Ерик Рајнерт у студији Глобална економија - како су богати постали богати и зашто сиромашни постају сиромашнији (2004) као нека врста неверника описује капиталистичку мисију као брутално ограничења економске рационалности. Он се нашао у Перуу 1978-79. кад су „огромне количине свежег млека биле просипане у реке у областима Перуа са великом производњом а малим бројем потрошача, док је далеко неквалитетније млеко - произведено од субвенционисаног европског млека у праху - напунило супермаркете у Лими и додатно оптеретило већ оптерећен спољнотрговниски биланс. Европски сељаци су протерали перуанске с њихових тржишта“. Иако се капиталистичка религија куне у тржиште, као и свакој религији заклетва може бити погажена кад се „не исплати“.

Капиталистичко „свештенство“ је у Јужној Америци могло да следи логику и методе западно- хришћанских мисионара. „Европа је извозила свој вишак млека - који је настао јер европски сељаци нису могли да живе од цена које је светско тржиште могло да плати - по субвенционисаним ценама у земљама као што је Перу, то је вероватно било регистровано - као што се то данас ради у САД - као помоћ неразвијеним државама.“

МИЛОСТИЊА, дакле. Али, како обезбеђена. „Истовремено су институције Вашингтона - Светска банка и ММФ - присилиле Перу да подигне цене бензина. Више им није било дозвољено да користе националне тржишне цене за бензин који су сами произвели, од нафте коју су сами вадили. Цене бензина је требало дићи. У име тржишта, националну производњу млека у Перуу конкуренцијом су уништили европски сељаци помоћу вештачких цена - вештачки ниских за млеко, а вештачки високих за бензин - а оне су биле наметнуте споља. Иствовремено, Европа је имала мирну савест јер је ‘помагала гладној деци’“ (Реинерт, 2006).

„Мирна савест“ је важна и у религији капитализма. Ваљда је то „верницима“ остало од старе вере хришћанске. Тако сваки пут кад капиталистички поглавари крену да пљачкају по „безбожничкој планети“ или убијају „варваре“ медијски жреци чинодејствују. Гомила се заводи и усмерава на више циљеве као што су добробити које капитализам нуди - демократију, људска права, слободне медије, западне вредности, да и други постану „део европске породице народа“, да штите светско здравље од вируса ковид-19, да спроводе „зелену агенду“ да спасу Планету... А то су продукти европске културе која је настала на „капитализму као религији“. Европа се хвали својом културом. И верује у моћ свог безбожништва. Ово је време великих искушења.

ВАСКРСАВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА

ХЛАДИ рат је постао мрестилиште тих идеја и расположења. Пад комунизма се учинио на трен као - победа над победама. Али онда су опет васкрсли стари непријатељи Руси. Иза наступају хорде које се организују по „азијатским вредностима“.То је могуће јер капитализам није само замена за хришћанство, већ „можда и једина стварна нега- ција. То што он никад није порицао постојање Бога као неки у просветитељству, показује његову сувереност. Практични атеизам ‘чисте религије култа’, капитализма, не мора више да се бави догамтским спорним питањима. Ко мора да се повинује императивима увећања капитала, он већ живи et si dues non daretur,, као да Бога нема“ (Флјашман, 2017).

 СУТРА: ДРЖАВА БЕЗ ПРАВЕДНОСТИ ОБИЧАН СКУП РАЗБОЈНИКА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СУДАР БЕСПРЕКОРНОГ РЕДА И МЛАДОГ МРАЧНОГ СВЕТА: Никад ниједан политичар не види ништа лоше у гомили, ако се није окупила против њега

30. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПРИПОВЕДАЊЕ О МУКАМА С БОЖЈИМ ПРОПАГАНДИСТИМА: Људскост, човечност је највећа вредност – кажу грчки мудраци, а Црква их је склонила од нас..

29. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације