ЗБОГ КОБНЕ ГРЕШКЕ ПАРТИЈА ГУБИ ДРАГОЦЕНОГ ЧОВЕКА: Када је поп Зечевић прешао у партизане његови људи су прикључени обезбеђењу Врховног штаба

УЛОГА Јанка Јанковића, који је у београдској полицији радио за нас, била је непроцењиво велика.

ПАРТИЗАНСКИ ДАНИ Алексанадр Ранковић са Титом и Арсом Јовановићем, Фото Архив породице Ранковић

Истог дана када је неки комуниста пао у затвор ми смо од Јанка сазнавали за шта тог човека терете и шта од њега траже, па смо одмах могли да предузимамо превентивне мере и склањамо људе.

Јанко је у том осињаку био необично користан и свесно је радио за нас, а у току рата је учињена кобна грешка и он је откривен и ликвидиран. После рата о томе сам разговарао са шефом предратне и окупационе београдске полиције Бећаревићем (Божидаром Бошком), који је пред нашим судовима одговарао као ратни злочинац. Њега је, каже, то откриће да Јанко ради за комунисте покосило, јер су као Крагујевчани били веома блиски. Рекао ми је да је Јанко приликом саслушања изјавио: „Свесно сам радио за Комунистичку партију и за то нисам примио ни један једини динар.“

Бећаревић ми је рекао да није дозволио да Јанка много муче и да је зато наредио да га одмах стрељају.

А ево како је дошло до те кобне грешке да Јанко буде откривен и ухапшен. Кад сам пошао с Врховним штабом и Централним комитетом (септембра 1941) из Београда на ослобођену територију у Крупањ – Толисавац – Столице, предао сам Благоју Нешковићу дужност секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Поред осталог, предао сам му и везу с Јанком Јанковићем, с тим да је он лично преузме и одржава. Посебно сам нагласио да се веза не предаје новом човеку, ни у случају да он није у могућности да је одржава у краћем или дужем времену. Управо то се, међутим, догодило када је веза предата Василију Бухи који је, кад је ухапшен, рекао полицији све што је знао. ( У лето 1983. године Александар и Славка Ранковић повели су на једнодневни излет у Дражевац Благоја Нешковића и његову супругу Брану. Том приликом разговарали су и о Јанку Јанковићу. Нешковић је, према сведочењу Бране и Славке, испричао следеће: Кад је он, Нешковић, изашао из Београда, везу са Јанком је пренео на Петра Стамболића. После хапшења Василија Бухе, Јанко је обавестио Стамболића да је Буха на саслушању проговорио, а пошто Буха зна за његову везу с комунистима, Јанко је тражио одобрење да оде из полиције и напусти Београд. Поводом те поруке Стамболић ништа није предузео да спасе Јанка. Према Блашковим и Лекиним коментарима, тако је због Стамболићеве неодговорности и кукавичлука Партија изгубила једног драгоценог човека.)

У ЈЕСЕН 1941. у Врховни штаб је дошао поп Влада Зечевић и одмах оставио веома добар утисак на све нас. Он је са својом групом људи учествовао у завршној борби за ослобођење Крупња. Та битка је била значајна и по томе што су тада партизанске снаге заробиле стотине немачких војника и уништиле 16 тенкова код рађевског Мојковића. Победа над надмоћнијим непријатељским снагама оставила је добар утисак на становништво тога краја. Она је још више охрабрила и наше устанике широм Србије.

Поп Влада је знао много о Подрињу, познавао је људе и људи су му веровали. Његово прикључење Врховном штабу задало је снажан ударац четничкој команди. Био је то наш први продор у четничке редове, утолико значајнији што се догодио баш у време преговора о сарадњи.

После детаљних разговора Влада је остао у Врховном штабу, а његови људи су распоређени по јединицама, док је један број прикључен обезбеђењу Врховног штаба. Влада је био пријатан, приступачан и дружељубив човек. Упознавање с њим текло је без икаквих резерви. Мислим да неће бити наодмет ако поменем и један детаљ.

Приликом једног невезаног разговора у шетњи по Крупњу, један наш сарадник ми је предложио да попа Владу ословљавам са „oче Владо“. Влада је отрпео такво ословљавање и неколико пута оћутао, а онда је застао и рекао: „Слушај, друже, немој више да ме ‹очеш›, јер ако је то политичка линија, онда немој да је спроводиш изван православне цркве. На Владином лицу заиграо је лак осмех, а онда се, заједно с Ивом Лолом (Рибаром), сви насмејасмо, поготово после примедбе једног друга да ће „поп Влада пре ући у партију него у цркву.“

Предложио сам попу Влади да у слободно време једне ноћи сви заједно пођемо код заробљених Немаца и да са свећом у руци потражимо међу њима неког комунисту или социјалдемократу. Влада каже да ће да пође али да неће носити свећу, јер би морао оставити тромблонску бомбу коју носи у руци од прве борбе са Немцима. Иначе, он је ту бомбу са дршком носио као неку маршалску палицу све док није постао министар у првој влади „Ужичке републике“.

Кад смо стигли до заробљеничког логора, Лола отпочне разговор с Немцима. Пита их о храни, о поступку у логору и сл. Немају никакве примедбе. Кад смо их упитали да ли међу њима има социјалдемократа или комуниста, јавио се само један и рекао да је био члан Социјалдемократске партије до њеног распуштања. Нашу малу анкету смо завршили тиме што смо им рекли да се свако може пријавити командиру логора ако жели да се бори против немачких фашиста. Нико се није пријавио. Занимљиво је да међу њима нисмо открили ниједног официра, што је значило да су они изгинули у борбама или су остали притајени међу војницима.

Иначе, са њима се поступало стриктно по међународној конвенцији, јер смо тиме хтели да демантујемо Немце који су партизане у својој и домаћој издајничкој штампи приказивали као „шумске бандите“. Упркос таквом нашем ставу, немачка војска је ликвидирала сваког заробљеног припадника наше војске. А ми смо их, ипак, као баласт вукли све до ослобађања Ужица. Логор смо распустили у току прве немачке офанзиве у Србији, одмах после пада Ужица и нашег повлачења у правцу Санџака. Сви ослобођени заробљеници су се прикључили најближим немачким јединицама и поново ступили у борбу.

РАДОИЊА лежи на Увцу. Село је пре рата имало школу, ни малу ни велику, онакву какве су постојале у већини села у старој Југославији. После рата подигнута је солидна нова школска зграда, што је био наш скроман дуг том селу и његовом становништву.

Било је то прво село у Санџаку у које сам ушао с Моравичким одредом, повлачећи се из Србије после прве непријатељске офанзиве. Мене лично вежу многе успомене за ово село.

Можда и зато што је Радоиња унапред предвиђена као наш пункт где је требало обавити велике послове у вези са прихватањем и реорганизацијом партизанских јединица из Србије.

Увац је доста питома река, али је у време нашег прелаза, у децембру 1941. године, била прилично хладна, а водостај висок. Тада је Моравички батаљон имао под оружјем десетак дечака до 15 година старости. У моменту прелажења ови су се дечаци издвојили и заједно седели на спруду. Били су узнемирени. Видећи да нешто није у реду, предложио сам Ратку Софијанићу да дечаке пренесемо на другу страну реке, па ћемо видети о чему се ради.

Ратко и ја смо пренели по једног момка, а остале су понели старији борци. Црвенели су помало од стида пред својим ратним друговима, али су храбро признали да нису пливачи.
Као што се сваки глас брзо и надалеко прочује, тако се пронео и глас о Радоињи као сабирном пункту Врховног штаба. Партизанске јединице, групе и појединци почели су да пристижу у ово село из више праваца, а ипак само из једног – из Србије. 

ПЕТАР СТАМБОЛИЋ ЛОВАЦ НА МАЧКЕ

У ЈЕДНОМ тренутку, док смо прелазили Увац.сасвим изненада, испаљена су два метка на другој обали. Ратко жури с половине реке у правцу пуцњаве и командује: „К’ оружју“. Ја дозивам борце с оне стране и питам каква је то пуцњава. Кад сам добио одговор да један борац гађа домаћу мачку, наредио сам командиру да га одмах разоружа. И тек кад сам прешао преко реке, видео сам да је „борац на мачке“ Петар Стамболић, који се нашој колони прикључио у селу Алин Поток. Предложио сам да се врати преко реке и пренесе једног дечака. „Хоћу“ – каже – „пренећу и два само да добијем одузету пушку“. Сви су се смејали. 

 СУТРА: ПОКРЕТНА БАНКА ВРХОВНОГ ШТАБА НЕСТАЈЕ ИСПОД БУКВЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

БЕСМИСЛЕНА ЧИСТКА МЕЂУ ПАРТИЗАНИМА НА ЗЛАТИБОРУ: После пада Ужичке републике судбина опште југословенског устанка постала је неизвесна

03. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТАЈНА МЕТАЛНОГ САНДУКА ПУКОВНИКА МИХАИЛОВИЋА: Дража је на Равној Гори добро проучио своју средину и људе који су га окруживали

02. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 28

АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА: На Космету пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја

31. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 9

ТИТОВА ВИЛА У ЗАГРЕБУ И ДЕВИЗЕ СА ГОЛОГ ОТОКА: Мика Шпиљак ми је лично казао да ће изградња Титове виле коштати око пет милијарди динара

24. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације