БЕСМИСЛЕНА ЧИСТКА МЕЂУ ПАРТИЗАНИМА НА ЗЛАТИБОРУ: После пада Ужичке републике судбина опште југословенског устанка постала је неизвесна

ПРЕД пад Ужица 1941, на Кадињачи и другим прилазима граду водиле су се огорчене борбе.

САВЕТОВАЊЕ Цана Бабовић, Арса Јовановић, Лека Ранковић, Тито, Ђилас..., Фото Архив породице Ранковић

Херојски је изгинуо скоро цео раднички батаљон, који је формиран од ужичких радника.

Чим су ти отпори сломљени, немачки тенкови су кренули и ушли скоро у празан и разрушен град. Евакуација је завршена такорећи у последњем моменту. За све те послове, а посебно за евакуисање штампарије, новинске хартије, архиве Врховног штаба и ЦК били су задужени Митар Бакић, Влада Дедијер и Иво Лола Рибар. Али, сем архиве, друго није стигло даље од Златибора. Нешто је отишло под земљу, а нешто је спаљено заједно са камионима.

У току припреме за напуштање Ужица ја сам добио задатак да се прикључим Моравичком батаљону Ратка Софијанића, који је држао положај изнад града према Златибору. Пошто је био одређен за обезбеђење Врховног штаба у Санџаку, батаљон је морао да крене у том правцу одмах после напуштања Ужица.

Тога дана касно поподне батаљон се прикупио у једној омањој шуми са леве стране пута Ужице – Златибор. Покрај самог тог пута извршен је распоред за покрет у Санџак преко Златибора, али када је Софијанић издавао наређење за покрет, налетела је авијација и приковала нас за земљу. Приљубљени уз земљу, чули смо брујање тенкова од Ужица.

Кренули смо одмах, али не путем за Златибор него десно од њега кроз велике шуме. Целу ноћ смо били у покрету и тек ујутро избили на Краљеве Воде – Златибор. Немачки тенкови су направили излет само до села Мачката и ту заноћили, пошто њихова команда није знала на шта може наићи ако продужи даље наступање. На том нашем дугом ноћном маршу наишли смо у свитање на групу немачких заробљеника које смо заробили код Крупња. Њих је спроводио од Ужица Иван Мачек са једним партизанским водом. Био је љут ко’ рис. Није хтео да схвати зашто их и сада вучемо за собом, па је тражио овлашћење да поступи са њима по свом нахођењу. Умето тога, дао сам му правац кретања и рекао да ће кроз један сат добити наређење како да поступи са својом силном војском.

У реду – каже Мачек – ја само чекам да припуцају Немци и онда ће све окончати бреда и два пушкомитраљеза.

Ипак се то другачије завршило – заробљеници су ослобођени. Тога јутра (на Златибору) у једној кући сам затекао Тита, Кардеља, Ђиласа и Лолу. Никоме није било лако, доживели смо тежак пораз у Србији. Политичке и војне последице тог пораза биле су несагледиве. Наша одговорност је била велика и до тада, а сада она постаје још већа. Судбина општејугословенског устанка постала је неизвесна. У тим мучним тренуцима, у дискусији о новонасталој ситуацији, подношене су и оставке, али смо их одмах одбацивали као последицу физичког и психичког умора.

ПОСЛЕ  одласка главнине са Врховним штабом према Рудом, на Каменој гори је извршена једна неуобичајена и неодговорна селекција у партизанским јединицама. Ова бесмислена чистка захватила је око две стотине људи који су били одбачени као партизани. Њима су политички руководиоци великодушно разделили новац и рекли им да разним правцима крену – појединачно или у групама по три – у ослобођену Фочу, Чајниче и Горажде. Заиста, „племенита“ брига за људе. Чак су их упозорили да се чувају четника, усташа и муслиманске милиције по селима.

У целој овој групи, међутим, могле су се на прсте избројати пушке и револвери. Ту групу чинили су лакше рањени и болесни борци, дустабанлије који су олако проглашени забушантима, стари комунисти и други људи од којих се није могло очекивати да узму пушку у руке и пођу у прве ватрене линије. Ти „каменогорци“, како су сами себе називали, тако голоруки и немоћни, пошли су свако на своју страну, у пуку неизвесност са много опасности. Никад није утврђено каква је судбина задесила већину од тих људи. У ослобођена места стигло их је свега неколико десетина. Зна се само да је било ухваћених и зверски ликвидираних. Први весници ове калварије стигли су у Фочу. Очајно су изгледали, физички потпуно исцрпљени. Тешко је описати шта су све доживели и претрпели на овом путу пробијања. Бежећи даноноћно испред бесомучне хајке, упадајући у заседе разних непријатељских формација, остали су живи само физички способнији и вештији у сналажењу на непознатим теренима.

Ова драма која је названа „Камена гора“, имала је свој епилог у Фочи. Појединачно или у мањим групама људи су долазили у Централни комитет и огорчено износили своје невоље. Једни су говорили како су срећни што су избегли каму и метак, јер ето, сад могу да изнесу све што их тишти. Други су, опет, предлагали да одмах добију распоред у јединице, где једино могу да сперу „љагу“ која им је неправедно нанесена. Више од свега, ове људе је болело то што су били тако грубо дискриминисани.

ДУГО сам разговарао са њима настојећи да поправим оно што је могло да се поправи. Кад смо се добро изразговарали о „њиховом случају“ и нашој општој војној и политичкој ситуацији, предложио сам им пет дана одмора, а рањене и болесне упутио сам у партизанску болницу. Препоручио сам свима да се држе као организована група до коначног распореда, али да етикету „каменогорци“ и све што је везано за Камену гору што пре забораве. Нисам пропустио да им посебно препоручим наш „богати“ фочански јеловник: за доручак – чај од сушених крушака; за ручак – компот од сушених крушака с комадом хлеба од зоби; за вечеру – сушене крушке припремљене по жељи. Наши фочански дани су у почетку заиста били искључиво с таквом храном. Фочанска долина била је богата једино крушкама, а оне су те године обилато родиле. Непријатељске војске опљачкале су све што су нашле на том веома сиромашном подручју, али их нису интересовале те ситне неизгледне воћке. Па, ипак, оне су за нас биле главна храна више од месец дана, јер нам је управо толико времена требало да организујемо боље снабдевање неопходним животним намирницама.

„Каменогорцима“ је одмор протекао у дотеривању и попуњавању њихове дотрајале одеће и обуће, у чишћењу од оних малих напасних животињица. Сви ти људи распоређени су у партизанске јединице на разне службе и послове. Прихватили су нове дужности и показали су се савесним у раду. Још за време њиховог такозваног одмора предложио сам да се из Дрине поваде лешеви муслимана које су четници поклали и да се пристојно сахране на њиховом гробљу. Сви ови „каменогорци“ су се јавили да учествују у овом тешком послу, иако им још није истекао одмор. Много је труда утрошено на вађење, идентификовање и сахрањивање толиког броја ових недужних жртава. Али, посао је обављен савесно.

РУШЕЊЕ МОСТА НА НЕРЕТВИ

МОСТ на Неретви (1943) није срушен да би се обмануле команде немачких јединица које су, у огорченим борбама с нашим снагама, надирале на том правцу. У Врховном штабу ту „варку“ није нико имао у виду, па ни сам Тито. Напротив, наређење врховног команданта за рушење поменутог моста уследило је после једног брзоплетог извештаја Владе Шегрта.

Дошао је и обавестио да према нашим снагама креће из супротног правца у леђа око 20.000 четника... Међутим, показало се да су четничке снаге биле много мање, па су их наше јединице потукле до ногу и разбијене делове натерале у бекство. За време тих борби изграђен је импровизован прелаз поред срушеног моста, па су рањеници и наше јединице благовремено одступали у раније предвиђеном правцу. То је могло да се изврши пошто на том правцу није претила никаква опасност од тобожњих 20.000 четника.

 СУТРА: ЗБОГ КОБНЕ ГРЕШКЕ ПАРТИЈА ГУБИ ДРАГОЦЕНОГ ЧОВЕКА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

НАТЕГНУТ РАЗГОВОР СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ: У току преговора на Равној Гори четници су спровели групу од дванаест заробљених партизана

01. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 28

АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА: На Космету пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја

31. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА: Како су се монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста

30. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КАРДЕЉ У МОСКВИ РАДИ ТИТУ ИЗА ЛЕЂА: Људи недостижних амбиција обично теже да буду у центру пажње, да се цео свет око њих врти

29. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације