КАРДЕЉ У МОСКВИ РАДИ ТИТУ ИЗА ЛЕЂА: Људи недостижних амбиција обично теже да буду у центру пажње, да се цео свет око њих врти

У СВАКОМ случају, пошто не знам иза којег ме ћошка замке вребају, много је боље да унапред сам кажем неке ствари које раније нисам говорио, нити бих то учинио у подједнако часним условима.

ПРЕГОВОРИ Ранковић,Тито и Караељ у разговору са совјетском фелегацијим, Фото Архив породице Ранковић

Велика је илузија мислити данас у тим категоријама. Низом поступака према мени од тих илузија је остало таман толико колико од мехура на води; одговорност не лежи на мени.

Ево о чему се заправо ради. Након повратка наше делегације из Москве, године 1956 , Тито ме је лично позвао на излет до Опленца. Мене је тај позив веома обрадовао, желео сам да чујем његове свеже утиске, оцене и резултате разговора са совјетским друговима. Био је то други сусрет с Русима после Стаљинове смрти, односно после првих разговора у Београду.

Међутим, Тито је био видно нерасположен, чак помало и нервозан. Ја сам то увек непогрешиво запажао код њега.

Покретањем разговора о веома суженом избору тема покушавао сам да назрем повод његовом нерасположењу. Али, у томе нисам успео све док нисмо стигли на Опленац. У току читавог тог пута размишљао сам о тешким неспоразумима са совјетским руководством.

Стигли смо у Тополу и изашли из кола. Кад смо остали потпуно сами, Тито је одлучно рекао: „Ствари су дошле дотле да се морамо повући из руководства – ја или Кардељ. Више овако не иде. Један мора одступити ако нисмо сагласни по основним питањима наше спољне и унутрашње политике“.

Даље је говорио да га је Кардељ систематски дезавуисао у свим разговорима са Русима, како овде у земљи тако и тамо, у Москви.

„Ја то више нећу да трпим и нећу да сносим одговорност за последице погрешне политике“ , рекао је Тито. „Сем тога“ , продужио је, „овог пута и Пепцу Кардељ треба ставити пред партијску комисију због ширења разних интрига и њеног безобразног понашања према мени и Јованки. Она годинама несметано прави такве свињарије“.

Тито је био страховито љут. Речи незадовољства су текле као надошла бујица. Био сам, дакле, суочен са нечим што је могло довести до нових потреса у нашим редовима. После указивања на неке Кардељеве ставове и схватања Тито је најавио да ће све то изнети и поставити пред ИК и тражити да се одлучи ко треба да одступи из руководства.

ТЕШКО ми је пала и помисао да се овако постављају и третирају било каква политичка питања у вези са Кардељем. Било је несагледиво куда би нас све то одвело. Сваки овакав потрес у Савезу комуниста произвео би велику политичку штету у иностранству и у нашој земљи. Нисам ни тренутка сумњао у исход целе ствари. С обзиром на ауторитет Тита и Савеза комуниста, био би самлевен свако чије би се питање поставило на овакав начин. Кад се већ крене на овакав пут и постави формула – Тито или неко други – сигурно је да половичних решења нема.

Моје речи наилазиле су на Титов отпор, па и на оштро реаговање. Није дозвољавао никакав претходни разговор ни као неки увод пре седнице. Он би иступио директно пред ИК. На крају сам молио Тита да поново размисли о свим последицама покретања овог питања.

После подуже шетње кроз шуму, Тито је почео да увиђа политичку оправданост мог предлога, али га љутња није напуштала. Приговорио је због моје велике опрезности и неодлучности, рекавши да ћу се једног дана и сам разочарати када увидим да се даље не може крпити. Тада ми је први пут рекао да је Кардељ непоправљиви националиста, с којим ће још бити потешкоћа. Најзад је прихватио мој предлог, па смо остатак дана провели веома пријатно. Био сам срећан.

А шта је даље било, како је текао разговор са Кардељем и да ли је до њега уопште дошло, никада нисам сазнао, нити сам се интересовао. Бог ме је, изгледа „створио“ да ћутим, али је изгубио из вида да ћу ћутати само када то захтева интерес Партије.

МОЈЕ спокојство није дуго трајало. Убрзо сам увидео да није све завршено. Има људи којима је парничење постало нека врста животне потребе, накнада за беспосличење, повод за психичка иживљавања. Људи недостижних амбиција обично теже да буду у центру пажње, да се свако, па и цео свет, само око њих врти. Незадовољни собом, они обично мисле да им је сметња неко други. Када се међусобно „намиришу“ они са оваквим особинама, нема краја интригама и парничењу.

Било је личних проблема и раније, али никад као ових последњих месеци (1966). Надирали су као бујица после кише, увлачећи појединце, снажније него икад, у вртлог разних препричавања, вајкања, незадовољстава. Нису изостала ни закаснела присећања на овакве или онакве „грехове“ појединаца из прошлости. Многи су осећали потребу да некоме у поверењу саопште нешто „важно“ о другоме. У томе се налазило неко унутрашње растерећење.

После конгреса Савеза бораца, Пуцар је такође рекао Веселинову како „међу нама није више као што је било раније“. Бирање Цвијетина Мијатовића за политичког секретара ЦК СК БиХ и за члана ИК ЦК СКЈ, каже, била је велика ујдурма. А затим је рекао да су Велимир Стојнић и Отмар Креачић обични полтрони. И даље – „да у послератном периоду Цвијетинови грехови, покварењаштво и разне свињарије нису ништа мањи од свега онога што се везује за Рудија Колака и његово друштво. Он је припадао тој разузданој групи људи и чинио исто што и други. Упркос томе, Цвијетинове прљавштине није нико постављао и рашчишћавао ни раније ни сада, када је биран на овако високе функције у Републици и Федерацији.“ Пуцар се пита – „зашто је Марко насео Стамболићу који већ одавно протежира Цвијетина. Републички кадрови га не трпе и неће га прихватити као секретара ЦК. Све су то ујдурме које су смишљене и спроведене пред сам завршетак Осмог конгреса“ – рекао је Пуцар.

У даљем јадиковању у четири ока Пуцар је рекао Веселинову: „После нашег републичког конгреса позвао ме је Марко и предложио да преузмем дужност председника Савеза бораца, а он би одмах поднео оставку на ту дужност, пошто до конгреса те организације остаје још шест месеци.“

„Схватио сам ово“, каже Пуцар, „као неко исправљање грешке према мени, па сам рекао Марку да све то одложимо до конгреса. Међутим, данас је некако испало да за председника нисам могао бити изабран због тога што сам рекао да из породичних разлога не могу да се пресељавам у Београд.“ „У ствари“ – наставио је Пуцар – „ја од тридесет дана у месецу могу да проведем двадесет девет на раду у Београду.“

Ето, оваква је прича испричана истог дана када је завршен конгрес борачких организација, а коју је мени пренео Веселинов неколико дана касније.

Подсетио сам Веселинова да сам на борачком конгресу у Сарајеву поново биран за председника упркос мом упорном противљењу, као и да сам већ написао и предао Савезу (бораца) писмену оставку на ту дужност, јер сам унапред свима рекао да мој избор сматрају привременим, тј. док се не пронађе друго решење. О свему овоме упознао сам Стојнића, али ствар је, изгледа, тада остала у том кругу. Како сам стекао многа горка искуства за ово мучно време од неколико месеци, не искључујем могућност да  се и ова прича окрене против мене.

ПРИБЛИЖАВАЊЕ СОВЈЕТИМА

ВЕРОВАО сам да се Титова тренутна љутња према Кардељу може ублажити ако се мирно изнесу разборити и убедљиви аргументи, ако се делује другарски и пажљиво у том правцу.

Дуго сам га уверавао да није ствар дотле дошла иако код Кардеља – рекао сам – има неоснованог страха од нашег наводно брзог приближавања Совјетском Савезу и политици његовог руководства. Ја, такође, не делим такво Кардељево мишљење, па се надам да ће то и сам увидети. Зато, ако хоћемо да избегнемо нове потресе у земљи, као и уношење затегнутих односа у руководство, било би најбоље лично разговарати са Кардељем.

  СУТРА: НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФАБРИКОВАНА ПОДВАЛА СА УСТАШКИМ АТЕНТАТОМ: Наводно су усташе обећавале велику награду свакоме ко успешно изврши атентат на Ранковића

28. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 6

ПОТЕРА ЗА ЗАКОПНИМ ДРАЖИНИМ ЗЛАТОМ: У току турнеје по Африци, са "Галебом", само је Добрица Ћосић остао изван сукоба и домашаја интрига

26. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ПОТУРАЊЕ КАРДЕЉЕВОГ РАЊАВАЊА РАНОВИЋУ: Типичан производ брионских кухиња јесте и интрига о Лекином физичком нападу на Кардеља

25. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације