ИНТРИГЕ О БОРБИ ЗА ВЛАСТ И НАВОДНОМ ПРИСЛУШКИВАЊУ: Седница Извршног комитета ЦК СКЈ се одржавала испред бајонета ојачане гардијске јединице

АКО тек сада, након пет месеци, исписујем ове редове о једном изненадном и чудном догађају, о грубом поступку и поступцима према мени, чиним то само ради истине.

ДОСТОЈАНСТВО Лека и Славка Ранковић су хтели само да истине остану забележене, Фото Архив породице Ранковић

Није ово ни исповест ни одбрана, јер лично немам ни од чега да се браним, чак и кад бих имао такве могућности.

Започињући ово, колико нежељено толико и непријатно, описивање неких догађаја, ја немам намеру да неког окривљујем. Желим само да неке истине остану забележене. Зато ћу покушати да објективно изнесем чињенице насупрот голим лажима о мени и невиђеним клеветама које су очевидно превазишле сва разумна очекивања и норме пристојности.

Притом ћу изоставити све оно што није покренуто у вези са мном, поготово ствари које би се могле третирати као државна тајна. Изоставићу чак и оно што је неодговорно изнето у штампи или у јавном иступању појединих индивидуа.

Као активни дугогодишњи учесник важних политичких и друштвених збивања, ја се сада налазим у не баш завидном положају. Ако би човек, у овим тренуцима подивљалих страсти, пустио машти на вољу, не знам докле би га то могло одвести, макар се радило и о његовој личној одбрани од подвала. Без обзира како се други понашају према мени, осећам се дужним пред својом земљом, пред људима и пред својом савешћу, да поштујем све оно што представља државни интерес.

У атмосфери говоркања иза леђа свашта се могло рећи за свакога. Скоро нико није остајао поштеђен произвољних оцена или пришивања етикета. Тито се, говоркали су, снабдева само Удбовским информацијама и зато иступа само о негативностима у нашем друштвеном животу. Или, Словенци говоре јавно да хране и нас нераднике, а заборављају да смо упропастили нашу пољопривреду хранећи целу земљу у периоду обнове и индустријализације; шта више, раселили смо и оно мало индустрије у друге републике тобоже због опасности од Коминформа. Или, Тита су опколили Марко одавде, Крајачић из Загреба, а Гошњак из Армије; они држе све конце у својим рукама и под плаштом неког југословенства гуше интересе и права националности. Тако су, ето, једни другима узимали меру по питању национализма, републиканизма и сваког другог изма. Све су се те приче преносиле од једног до другог и захватале су и оне људе који тим причама нису били склони...

ШЕСНАЕСТИ јуни 1966. дошао је као гром из ведра неба. Помрачење умова наступило је тачно у 17 часова. Тај дан сам тако доживео и чини ми се да нема ничег упечатљивијег од овог осећања. Тада је на пречац отпочела седница Извршног комитета ЦК СКЈ. Седница је трајала једва нешто више од једног сата. Било је одмах јасно да су сви претходно били консултовани, само ја ништа нисам знао. Те вечери, оставио сам место одржавања седнице – Ужичку 15, дубоко потресен збивањима којима је почетак и крај био несагледив.

Предамном се отворила права провалија када сам видео да се седница одржавала испред бајонета ојачане гардијске јединице. Тих првих мрачних дана сазнао сам да сам још пре седнице био стављен у тиху, делимичну изолацију и под контролу посебно одабраних органа КОС-а. Сазнање о тим чињеницама било је више него болно и крајње увредљиво за мене, а срамно за оне који су одлучили о примени тих мера. Но, овакве мере су ипак имале некакву логику. Кад, наиме, неко жели да некога учини без кривице кривим, онда уводи овакве драстичне мере које само појачавају мистерију и сеју сумњу која, опет, као мôра делује на савест људи.

„Подаци“ о фамозном озвучавању и прислушкивању Тита и других руководилаца свестрано су коришћени за реализацију другог, далеко ширег и свеобухватнијег плана. Дошао сам до закључка да су контуре тог плана систематски грађене током целе зиме и пролећа. План је припремљен у најужем кругу а његовим ауторима није одговарало утврђивање веродостојности података. Уместо тога, они су се синхронизовано укључили у јединствену акцију. Ако се у почетку није могао сагледати правац кампање, намере су убрзо постале веома провидне. У суштини, акција је преко мене практично била уперена против Тита и његових погледа на извесна питања нашег друштвеног развоја. У циљу постепеног остваривања оваквог плана, замишљеног на дужи рок, примењена је тактика брзог искоришћавања Титових заблуда и његове повређене сујете. Требало је, дакле, тотално компромитовати органе Државне безбедности и кадрове те организације, а најпре је требало обрачунати се са мном. Када се то постигне, онда ће све друго ићи много лакше.

Обрачун са Марком натераће друге да размишљају о себи и о томе како би прошли у случају евентуалног сукоба.

Иначе, сматрам да су човекова савест и морал, достојанство и понос, такве етичке вредности по којима се не може газити а да се истовремено сачува чист образ. Тек данас, када вршим смотру свог живота и рада, долазе ми на памет многе ствари из минулих времена које сада имају друго значење. Ништа овде нисам увеличао. Све што сам забележио само је један део онога што се сручило на мене, муњевито и паклено у исто време. Нема сумње, тај изненадни налет на мене требало је најпре да произведе одређено психолошко дејство; зато је уведено питање озвучавања и прислушкивања.

ДОК САМ у априлу ове године (1966) боравио у Москви на партијском конгресу, а у мају обављао посету Пољској, иза мојих леђа кувало се и интригирало о мојој борби за власт, о наводном озвучавању и прислушкивању Тита и о мом кандидовању за његовог наследника на положају шефа државе. Упоредо с тим припреман је 16. јун као судбоносни тренутак, као последњи час за обрачун са завером на прагу! У таквим околностима изненада је сазвана седница Извршног комитета Централног комитета СКЈ (ИК ЦК СКЈ), на којој су обелодањене погромашке оптужбе на рачун Службе државне безбедности (СДБ), а потом све отвореније и против мене самог. Тито је сео на чело стола. Други су поседали око њега, а ја последњи пут за ових тридесет година заједничког рада хватам место на средини. Био сам запањен, нисам могао да дођем себи. Седели су укочених лица и већ ме гледали, како се то у народу каже, као крава своје мртво теле. Гледао сам Тита отворених очију, али он, говорећи о неком прислушкивању, није одвајао поглед од некаквих папира испред себе.

Ето, тако је тај опасни завереник у лику друга Марка означен за шефа пуча који озвучавањем и прислушкивањем Тита и целокупног државног врха држи све конце у рукама, који зна шта ко мисли, чак и у свом кревету, а себи дозвољава луксуз да буде тотално изненађен, уловљен на спавању, слеп да види шта се последњих дана и недеља плете око њега. Све је, морам да признам, испало прилично јадно за једног тако опасног хунташа за каквог су ме прогласили инспиратори овог монтираног политичког процеса.
Сасвим је, у ствари, свеједно да ли сам или нисам знао да ми се ова завера припрема. Да сам неким чудом нешто и знао, опет се ништа не би променило. Никад нисам патио од маније гоњења, нити сам имао разлога за такво обољење. Отуда ме савршено ништа није упућивало на било какву опрезност.

ТИТО НИЈЕ ДИЗАО ПОГЛЕД

НА СЕДНИЦИ Извршног комитета ЦК СКЈ 16. јуна 19966. Тито је сео на чело стола. Други су поседали око њега, а ја последњи пут за ових тридесет година заједничког рада хватам место на средини. Био сам запањен, нисам могао да дођем себи. Седели су укочених лица и већ ме гледали, како се то у народу каже, као крава своје мртво теле. Гледао сам Тита отворених очију, али он, говорећи о неком прислушкивању, није одвајао поглед од некаквих папира испред себе.

СУТРА: ОПТУЖБЕ ЗАСНОВАНЕ НА АНОНИМНОЈ КОМИСИЈИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

НЕПОМИРЉИВ РАЗЛАЗ МАРКСА И БАКУЊИНА: Швајцарска држава је обављала шпијунске задатке за рачун владе царске Русије

14. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СРПСКИ СОЦИЈАЛИСТИ НИСУ БИЛИ МАРКСИСТИ: Марксов утицај на Русе и на Србе није осећао, текстови из његовог пера сасвим су слабо читани

17. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ЈЕЗИК ДОМИНИРА НА СЕДНИЦАМА ЛЕВИЧАРА: Лист "Јавност" је почела излазити у Крагујевцу 1873. а уредник је био Светозар Марковић

16. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СРПСКИ ЛИБЕРАЛИ ЛИЧЕ НА МАТОРЕ КАЋИПЕРКЕ: У октобру 1872. године Михаил Бакуњина је коначно искључен из Прве интернационале

15. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације