СРБИ У ЦИРИХУ ДОЧЕКУЈУ БАКУЊИНА КАО МЕСИЈУ: Први Србин који се упознао с Бакуњином, био је либерал Владимир отац Слободана Јовановића

У КОЈОЈ су мери Бакуњинове мисли и речи палиле срца Срба у Цириху, нарочито 1872. године, види се и из следећег, занимљивог сећања Николе Марковића, које је нашло места у књизи о др Лазару Пачу.

ЗАСТУПНИК Др Лазар Пачу је младосри био ватрен поборник Бакуњинових идеј, Фото "Википедија"

„Живо се сећам тадашњих Лазиних дугачких писама на флиспапиру, у којима ми ватрено слађаше Бакуњинове погледе, подвлачећи важнија места црвеном, плавом и чак зеленом оловком...“ Лаза Пачу  је, уосталом као и сви остали Срби у Цириху, који су се били определили за Бакуњина (а то је била огромна већина), нарочито био одушевљен Бакуњиновим проповедима против ограничавања индивидуалне слободе, против државе, њене свемоћи и њеног централизма, а за слободну федерацију личности у општинама, огпнтина у провинцијама, провинција у нацијама и, на крају, нација у сједињеним државама - прво у Европи, па онда у целом свету . (По Бакуњиновом схватању, којем је до краја живота остао веран, државност - централизам - то је била теза, анархија или аморфизам - антитеза, а федерација - синтеза).

Срби у Цириху били су толико одушевљени Бакуњином, да су га, кад је допутовао у Цирих у лето 1872, дочекали као каквог месију. Од свих Срба у Цириху, ваља истаћи, Бакуњину је био најближи Манојло-Маша Хрваћанин, Србин из Хрватске, рођен у Дубици, који је једно време студирао филозофију, а онда медицину, да би на крају напустио школовање и посветио се новинарству.  Али први Србин, из колоније Срба у Цириху, који је Бакуњина лично упознао био је Петар-Пера Велимировић. То је било у новембру 1870, у Локарну . Он је Бакуњина посетио у договору са Светозаром Марковићем и Пашићем и два дана водио с њим разговоре који су се тицали Прве интернационале и социјалистичке акције међу Словенима, посебно међу Јужним Словенима. Нешто сасвим конкретно, на шта се све овај разговор односио — није познато, о томе нигде ништа не пише ни Бакуњинов биограф, Аустријанац Макс Нетлау.

ПРВИ Србин уопште, који се упознао с Бакуњином, био је либерал Владимир Јовановић, међутим. До првог Јовановићевог сусрета са Бакуњином дошло је у Лондону, у октобру 1862. — после Бакуњиновог бекства из Сибира, 1860., и дугог пута преко Јапана и Америке до у Енглеску.  До другог, у Женеви — у марту 1870. године. „Затекао сам га на постељи у радничком оделу“, чита се у Јовановићевим Успоменама.  „Чим ме је угледао, скочио је са постеље, па ме загрлио говорећи: — Ко није био у затвору тај не зна шта је слобода; ја сам више пута био лишен слободе, а и ви сте у Петроварадинској тврдињи дубоко осетили шта значи бити без слободе; сад обојица добро знамо шта је слобода, па се тим топлије братски поздравити можемо... Растали смо се уједињени у жељи, да се народ српски што скорије ослободи и уједини, да ослобођен и уједињен оснује универзитет у коме би се науке тако слободно предавале, да би и један Бакуњин магао у њему заузети једну катедру за своју науку! Још смо делили и жељу и наду да се што скорије доживи тријумф демократских идеја и начела у слободних европских држава, уједињених са угледом на ’Сједињене Америчке Државе’“.

Не баш тако дуго по овом сусрету са Јовановићем, Бакуњин се настанио у Локарну, и ту је пуна три дана провео у разговору са Хрваћанином (од 13. до 16. маја 1872.). У питању није био само разговор, већ — упознавање, једна врста провере Хрваћанина од стране Бакуњина. Арборе и Сажин, наиме, препоручили су Бакуњину Хрваћанина као поузданог младог реолуционара за чланство у руководству Словенске секције, коју је Бакуњин намеравао да тог лета оснује у Цириху.

Хрваћанин се од прве допао Бакуњину, што се види и из његовог писма Арбореу од 28. маја 1872., у којем се под шифром број 8 крије Хрваћаниново име, а не Руса Љермонтова, како се то дуго и погрешно мислило.  У овом писму Бакуњин говори о Хрваћанину на више места.

Под тачком један, тако, он каже: „Очекујем са нестрпљењем вест о вашој коначној одлуци у погледу 8. (Хрваћанина). Је ли он примљен или није у комитет деветорице Словенске секције? Ми смо сви с тим били сагласни — остало је било да то 2. (А. Елсниц) још учини, који га је без сумње срео на 153 (Конгрес секције Јурске федерације). Ја не верујем да би 2. могао бити против. Што се мене тиче, ја сам се заиста уверио у његову марљивост, оданост и корис- ност — очекујем ваш одговор. Под тачком три: „Ја сам вас преко 8 замолио да причекате, наиме са обрачуном са 78 (Смирнов),  јер то заиста није тако хитно да се не би могло одложити до мог доласка у Цирих..По тачком четири: „Преко истог 8 послао сам вам оп- нпфно образложење мог предлога у вези са вашим протестом против ужасно неправедне... и сваке основе лишене публикације 74 (Карл Маркс) против 30 (Бакуњин) и 205 (Словенске) и 196 (секција). Ја сам све вас замолио да се о овој ствари, коју сматрам за веома корисну, договорите са 10 (Џемс Гијом). Шта сте у вези с тим урадили? Под тачком пет: „Дао сам 8 крај мог шпанског писма за Р(Рали)...“

КАД ЈЕ Хрваћанин боравио у Локарну код Бакуњина, и кад је, потом, Бакуњин допутовао у Цирих, првих дана јула 1872., Пашић се већ није налазио у Швајцарској, него у Мађарској, као што смо изнели. Па ипак, сви аутори који су писали о Пашићу, и у земљи и у иностранству, говоре о Пашићевим сусретима с Бакуњином у Цириху и наводним разговорима и дискусијама између њих. (Чак се говори и о тесном пријатељству између Бакуњина и Пашића). Карло Сфорца, министар спољних послова Италије, у књизи „Пашић и уједињење Југословена“, на пример, пише: „Једне вечери у Цириху млади Пашић даде израза својим сумњама у формули по којој се већ онда могао предосетити његов будући реализам. Бакуњину, који је већ био оценио вредност ћутљивог младог Србина и који га је наговарао да се посвети борби за 'заједничку ствар’, Пашић најзад одговори: Ма вас волим, ја вам се чак дивим; али ја не могу да примим ваше извесности док не видим јасно чиме ћете заменити постојећи поредак, кад једног дана буде извршена социјална револуција. И као да се извињава за своју смелост додао је: 5 Ви знате да се ја спремам за грађевинског инжењера; никад не бих пристао да срушим једну кућу пре него што бих знао шта ћу саградити на њеном месту’. Бакуњин се није наљутио. И кад је из Цириха морао да се врати у Локарно, пошто више није имао средстава за живот, рекао је својим пријатељима:’Од свих тих младих људи вероватно ће само ћутљиви Пашић једнога дана играти велику политичку улогу у својој земљи“.

У биографији „Никола П. Пашић о своме животу и раду“,  написаној 1925. године и наводно прочитане Пашићу у Евиану, где се налазио на лечењу, прича о Пашићевим разговорима с Бакуњином има пак овај облик: „Кад је дошао у Цирих, Пашић је ту наишао на једну малу, српску, студентску колонију. Ти млади људи одушевљавали су се марксизмом и Хервеговим стиховима, па су одржавали везе са политичким емигрантима из целе Европе, којих је Швајцарска у то време била препуна. Најтешњи контакт Пашић и његови другови одржавали су са Русима, којима је на челу стајао анархиста Бакуњин. Извесна словенска солидарност владала је између једних и других. Бакуњин је био идол свију.

Бакуњин и Пашић били су, за дуже времена, пријатељи, али су се по том разишли. Бакуњин је једном одушевљено говорио о ревлуцији, а Пашић га је тада запитао, уз ироничан осмех:

- Шта треба да се ради после револуције? ...То их је питање раздвојило, али се, са поуздане стране тврди, да је Бакуњин рекао: ’У овоме Пашићу лежи револуционар већи од свих нас’“.

СОЦИЈАЛИСТА ПА РАДИКАЛ

НИКОЛА Марковић ( 1851—1927), аутор књиге о др Лазара Пачу, јеном од најбољих српских министра финасија, био је припадник социјалистичког покрета, а потом радикал. Новинар и публициста. Био је дописник више страних листова, између осталог и органа немачких социјал-демократа, листа „Folksštata“. Покретач више социјалистичких листова у Војводипи - „Братства“ у Земуну, 1875, „Смотре“ у Темишвару, 1880, „Банаћанина“ у Вршцу, 1881. После Првог светског рата Марковић је радио је у органу Радикалне странке, „Самоуправи“, али више као „редактор за апсу“  како то каже Коста Угринић, у писму Васи Стајићу од 8.марта 1926. године.

 СУТРА: БИРОКРТСКА АРИСТОКРАТИЈА УГРОЖАВА СРПСКИ НАРОД 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПОБУНА СРПСКИХ СТУДЕНАТ ЗБОГ ВРЕЂАЊА ЦРНОГОРАЦА: Маркс и Енгелс замерали су енглеској штампи што ћути о „инфамијама Црногораца и Херцеговаца

06. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације