БАКУЊИН УБЕЂУЈЕ СТУДЕНТЕ ДА НАПУСТЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ: Најбољи студенат Политехнике у Цириху, у Пашићево време, био је Србин Константин Јовановић

КАД ЈЕ Пашић почео студирати, Политехничка школа у Цириху имала је укупно 785 слушалаца, рачунајући ту и оне слушаоце који су се спремали за пријемни испит.

ИСТОМИШЉЕНИЦИ У Цириху је Пашић постао следбеник идеја Светозара Марковића, Фото "Википедија"

Од 588 пак уписаних, односно редовних ученика, више од половине, 55 одсто, сачињавали су странци: Немци из северне и јужне Немачке, Аустријанци, Мађари, Руси, Срби, и други. За разлику од Швајцараца, међутим, странци су у мањем проценту долазили до дипломе (61 према 39 одсто).

Осим већ поменутих студената, Клерића и Бадемлића, Пашић је на Политехници, од Срба, затекао и Петра-Перу Велимировића, Светозара Видаковића, Алексу Кнежевића, Атанасија Вучковића (Овај последњи је у Цирих стигао из Петрограда, у јесен 1867. Тамо је припадао „Српској општини“,и организацији чији је секретар био Светозар Марковић, а којој је припадао и касније генерал и припадник Радикалне странке, Сава Грујић — „свилени радикал“).

Један од најбољих студената Политехнике, у време Пашићевог доласка у Цирих, био је Србин Константин Јовановић, најстарији син првог српског литографа, Анастаса Јовановића. Он ће постати познат архитект (још 1898. урадио је пројекат — први у ствари — за храм Светог Саве на Врачару у Београду у облику уписаног крста, са пет кубета и у размерама монументалне грађевине).  Рођен и васпитаван у Бечу, међутим, Јовановић се слабо дружио са својим земљацима и не памти се да је учествовао и у једној акцији коју су они организовали.

Међу Србима који су се само „виђали“ у учионицама и кабинетима Политехнике, у ово време, налазио се и Димитрије-Мита Ракић,  који је у Цирих стигао кад и Пашић — у марту 1868, али не из Србије, већ из Немачке (студирао је дотле у Минхену и Гетингену). Као и Пашићу и свим другим Србима, и Ракићу је тешко падао језик Цирижана. „Овде у Цириху“, стоји у његовом писму од 10. марта 1868, упућено Антонију-Тони Хаџићу,  и у опште у васколикој немачкој Швајцарској ... говори се тако рђаво и покварено, да ја не разумем савршено. Срећа је још што професори говоре љуцки..

У ЦИРИХУ Пашић је затекао и Ђуру Љочића,  с којим ће временом постати једномишљеник и пријатељ, а затим се заувек разићи и водити с њим рат и око тога ко је прави следбеник Светозара Марковића и настављач његовог дела, а ко издајица. Затим, Пају Миљкова,сааутора познатог чланка „Омладини српској“, у којем се, између осталог, предлаже да „Застава“ у Новом Саду буде званичан орган Уједињене омладине српске, па Петра Живковића, родом из Зајечара...

Кад је Светозар Марковић стигао у Цирих, у априлу 1869, Пашић је већ био „староседелац“ — и познавао је град у прсте, све његове квартове и сва његова насеља.

Марковић је у Швајцарску стигао из Петрограда, а у Цириху није остао дуго, у свему неких шеснаест месеци (никако четрнаест, како се то обично наводи), тамо негде до средине јула 1870. (На основу Пашићевог писма Ђури Љочићу, послатог из Цириха у Београд 2. јула 1870, могло би се закључити да је Светозар Марковић само чекао на новац па да крене кући, у домовину. „У другом писму“, поручивао је Пашић Ђури Љочићу, прекоревајући га што му није одговорио на два ранија писма, „било је то да гледаш да Светозару приватним путем скупиш новце и до Петровадне пошљеш...“).  Иако је у Цирих био дошао с намером да на Политехници продужи студије, Марковић са студијама на овој школи није ни почео.

Супротно друкчијим тврђењима, пре свега Јована Скерлића, Марковић на Политехници није пријавио ниједан испит, а камоли да га је полагао.  Нетачан је стога онај Скерлићев навод о Марковићу, да се „крајем 1869. његов положај на Политехници уредио“ и да је он, „положивши испите за трећи курс инжењерског одсека, продужио школовање као редован ђак“.

Као што су казивања о студирању Светозара Марковића на Политехници лишена стварне основе, исто тако су нетачна и тврђења о томе да је Пашић дипломирао на Политехници.

Мада добар и вредан ђак, он је школовање прекинуо у последњем семестру, не положивши испите из неколико предмета: гвоздени мостови и градња железница (професор Кулман), цртање карата, итд. Поступивши тако, он је у ствари пошао стопама Петра-Пере Велимировића, који је такође прекинуо студије у последњем семестру. Како то показују документа у архиви Политехнике у Цириху, Велимировић је студије прекинуо 20. марта 1871, а Пашић годину дана касније — 23. марта 1872. Иако поуздано ствари овако стоје, у литератури се стално наводи, да су и Велимировић и Пашић завршили Политехнику. Карло Сфорца  чак каже за Пашића, да му је сведочанство о завршеном школовању издато 28. марта 1872. и да је „у њему стајало да је он своје студије завршио с одличним успехом“. Из сведочанства, које се објављује у овој књизи, види се, међутим, да то није случај ...

ЗА РАЗЛИКУ од Велимировића, који је, напуштајући Политехнику, преузео сведочанство са оценама из три године студија, као и исписницу са четврте године, Пашић је Цирих напустио не узевши собом никаква школска документа. Тек годину дана касније, он их је затражио, па су му она достављена у Србију 30. маја 1873.

Што није завршио студије и стекао диплому инжењера, Пашић се никад није покајао. Али, зашто студије није завршио, кад је већ био на самом домаку циља, и какви су то разлози могли бити посреди да он не сачека ни да му се издају школска документа, већ да наврат-нанос напусти и Политехнику и Цирих — та питања тек треба да добију свој прави одговор.

Има много разлога да се мисли, да би одговоре на постављена питања било најупутније потражити у следећим околностима:

1.У доба када је Пашић студирао, у круговима социјалистичке и револуционарне омладине, нарочито руске, било је узело великог маха схватање да школска диплома ничему не служи, да она правом социјалисти и револуционару уопште није ни потребна. У том смислу, и идол и српске и руске омладине у Цириху, нарочито 1872, Бакуњин, говорио је и агитовао. Он је својој „младој браћи“ широм Русије и Европе, чак поручивао да напусте све универзитете, све школе, и да иду у народ, али да при том стално имају на уму „да учена омладина не треба да буде ни господар, ни заштитник, ни добротвор, ни диктатор народа, већ само бабица, ујединитељ и организатор напора и свих народних снага“ .

2. У марту 1872, кад је Пашић напречац кренуо из Цириха, владало је уверење да непосредно предстоји устанак у Босни и Херцеговини. Њега је, првобитно за почетак фебруара 1872, планирала „Дружина за ослобођење и уједињење српско“,  а целој акцији били су се прикључили и Јефрем и Светозар Марковић, Петар-Пера Велимировић и Пашић.

(Био је основан и посебан одбор, „Главни одбор за српско ослобођење“ у Крагујевцу). Све упућује на то да је Пашић кренуо у Србију на позив Светозара Марковића, као што су то учинили и неки студенти у Русији — Јован Дреча, Ћорђе Филиповић, Јован Љепава.

СТРОГА КАЗНА

НОСНОВУ Пашићевих оцена може лако закључити, да је на Политехници у Цириху тада примењиван систем двоструког оцењивања. Једна оцена давана је за показано знање (,,Fortschritt“) , а једна за труд (,,Flesst“). Који студент не би добио задовољавајућу оцену за труд, тај је имао да рачуна са дисциплинском казном, па чак и са искључењем из школе. Строге казне изрицане су и за непослушност, али и за непридржаваље „кућног реда“. И Пашић је био једном строго кажњен. У другој години студија (други годишњи курс 1869/70), због непослушности добио је казну строгог укора. Казну строгог укора изрекао му је директор школе на дан 13. маја 1870. године.

 СУТРА: НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ МОРА ДА БУДЕ У ИНТЕРЕСУ НАРОДА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПОБУНА СРПСКИХ СТУДЕНАТ ЗБОГ ВРЕЂАЊА ЦРНОГОРАЦА: Маркс и Енгелс замерали су енглеској штампи што ћути о „инфамијама Црногораца и Херцеговаца

06. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УНУК ПЕКАРА ИЗ ЗАЈЕЧАРА КРЕНУО ЈЕ У ВЕЛИКИ СВЕТ: Пашић је 1868. године уврштен међу тридесет питомаца Кнежевине Србије који су студирали

05. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

МИЉЕНИК ПОРОДИЦЕ СТИЖЕ У БЕОГРАД НА ВЕЛИКУ ШКОЛУ: Када је рођен Никола Пашић - не зна се - кад је о томе питан, избегавао је потпун и јасан

04. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДИРИГОВАО АКАДЕМСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ: Критичка реч Велибора Глигорића се нашла у судару са традицојом и признатим величинама...

03. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације