ФЕЉТОН - РАСКОЛ У ЕМИГРАНТСКОЈ ВЛАДИ: Ко је крив за тако брзи пораз југословенске војске и губитак државе?

НАКОН стабилизације прилика по изласку из земље, почела се умиривати и динамика живота југословенских изгнаника, до тада узбуркана ратним дешавањима.

Фото: Википедија

 Дуго очекивани смирај са собом је донео питања. Ко је крив за тако брзи пораз југословенске војске и губитак државе? Догађаји од 27. марта и надаље, почели су се постепено рационализовати. Слава двадесетседмомартовског преврата, готово да је ишчилела у потпуности, а иза ње остао је само мучни утисак војног слома и вратоломног бекства из земље. На дневни ред дошло је питање одговорности. Међусобно оптуживање војника и дипломата за узрок пропасти у априлском рату и потоњим збивањима, узело је маха и у свој пуноћи исказало противречности заступљене у југословенском емигрантском апарату.

САВЕТНИК министарства иностраних послова Милутин В. Мирковић дао је службени исказ. Радило се о евакуацији дипломатско-конзуларног особља из Италије. Наиме, чланови војног изасланства у Италији, жалили су се по доласку у Лондон на држање посланика Христића и чиновника Мирковића, оптужујући их да су хтели са државним новцем да побегну у Швајцарску, не дајући ни део новца представницима војске. Урачунавајући им такође уз грех да нису водили рачуна о југословенској колонији и намеру да без њених припадника напусте Италију. Милутин Мирковић у свом исказу демантовао је овакве тврдње подробно образлажући своје потезе. Стављајући на терет ђенералу Раносовићу да је међу припадницима колоније и дипломатског особља ширио „панику и страх“ с убеђењем да ће их италијанске власти интернирати. 

Нетрпељивост у односима војника и цивила јесте особеност која има свој континуитет и датира још из времена Балканских ратова и Првог светског рата, када је попримила најдрастичније облике. У ствари, уплив војске на државне послове отпочео је 1903. године, мајским превратом тј. свргавањем и убиством последњих Обреновића. Од тада, до ратова за ослобођење и уједињење ескалирала је амбиција војске да се меша у политику и вођење државних послова. Овај феномен најизраженије се испољио у току емигрантског искуства српске војске.

Наводно је краљ Александар I Карађорђевић изненада једне ноћи посетио батаљон у коме је службовао пуковник Михаиловић, војник на стражи га није препознао и зауставио га је.

На краљево питање због чега стоји на стражи, војник је одговорио да чува државну имовину од спољних и унутрашњих непријатеља. На краљево инсистирање да открије ко су то унутрашњи непријатељи, војник је поред социјалиста и комуниста навео Стјепана Радића, Николу Пашића, Љубу Давидовића и Антона Корошеца (вође најјачих странака у земљи). Монарх је наводно био веома задовољан оваквим одговором. Сам др Стојадиновић сумњао је у веродостојност ове приче, али је веровао да њено наравоученије осликава уверења пуковника Михаиловића. Шеф тајне обавештајне службе југословенске војске, потпуковник Угљеша Поповић, при сусрету са ђенералом Боривојем Мирковићем нешто пре извођења преврата 27. марта, запрепастио се што га је ђенерал посетио у грађанском оделу. Напомињући да ђенерал Мирковић никада није био виђен у грађанском оделу „према коме је изражавао нескривену аверзију“.

Увид у менталитет војске као касте, јесте нужни предуслов за разумевање расцепа насталог у кабинету ђенерала Душана Симовића.

ПРЕДСЕДНИК министарског савета, министар ваздухопловства и морнарице, заступник министра војске, министар унутрашњих послова и помоћник Врховног команданта армијски ђенерал Душан Т. Симовић, својим иступима и држањем све више је долазио ураскорак са осталим члановима владе. Поводом његовог говора на радију управљеног против ђенерала Милана Недића, у "Новом времену", гласилу квислиншког апарата тзв. српске владе у Београду, изнете су оптужбе на рачун читаве емигрантске владе, а нарочито на рачун ђенерала Симовића, с посебним акцентом на томе да је он у земљи вршио злоупотребе. Ђенерал Симовић, реаговао је тако што је „узаптио“ све примерке "Новог времена", о чему је Милан Грол записао: „Зашто? Нико му од нас није дао повода да сумња у коректно држање према њему. Скривање Новог Времена даје само маха сумњама и интригама персонала, коме је то "Ново време" дошло до руку пре њега.“

ПРЕДСЕДНИК СЕ ДОДВОРАВА ХРВАТИМА

СЛОБОДАН  Јовановић скренуо је пажњу ђенералу Симовићу на његов уздрмани положај и напоменуо да се према краљу држи коректније. Председник министарског савета не само да се није обазирао на ово упозорење, већ је сматрао своје држање према краљу врло коректним. Осим немилости Двора, фактор расцепа у влади био је сукоб ђенерала Симовића са министрима Момчилом Нинчићем и Миланом Гролом. Ђенерал Симовић жалио се да Момчило Нинчић увлачи Двор у политику, док је њега министар иностраних послова оптуживао да хоће да га уклони из састава владе на захтев Хрвата.

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ: Свечаност заклетве првих регрута и добровољаца одржана у Агамију

27. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СУКОБ ДИПЛОМАТА И ВОЈНИКА: Трошкове издржавањa војске сносила је југословенска влада

26. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ФОРМИРАЊЕ ГАРДИЈСКОГ БАТАЉОНА: Професори српске Темишварске гимназије придружили се јединицама војске у Палестини

25. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - ТРАУМЕ ЗБОГ ВОЈНОГ ПОРАЗА: Британци су у Египту конфисковали све југословенске авионе

24. 05. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације