СТРУЧЊАЦИ ОТКРИВАЈУ: Ово је један од разлога за пролећни пад расположења

ДОЛАСКОМ пролећа, многи примећују губитак енергије, апатију и погоршање расположења. Ипак, у одређеним ситуацијама није "кривац" пролећни умор, упозоравају руски стручњаци.

Фото Танјуг/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Пролеће је период када многи људи осећају пад енергије и погоршање расположења. Разлози за такво стање могу бити бројни: од сезонског недостатка витамина и последица мањка сунчеве светлости до погоршања хроничних болести. У већини случајева организам се сам избори са тим, уз мале промене у режиму живота или исхрани.

Међутим, иза уобичајене малаксалости понекад се крију озбиљнији поремећаји који захтевају стручну медицинску дијагностику, као што су проблеми у раду ендокриног система. Такозвана ендокрина депресија настаје као последица хормоналних поремећаја, укључујући смањену функцију штитне жлезде, поремећај рада надбубрежних или полних жлезда. Ово стање захтева посебно лечење, пре свега усмерено на успостављање хормонске равнотеже.

Емоционално стање човека не зависи само од комуникације и животних догађаја, већ и од рада лимбичког система, комплекса можданих структура повезаних у јединствену мрежу. Везе унутар те мреже регулишу неуротрансмитери, од којих су најважнији серотонин и допамин.

Такође, недостатак хранљивих материја, као што су јод, селен, гвожђе, као и витамини групе Б и витамин Д, значајно утиче на рад ендокриног и нервног система. До краја зиме залихе ових супстанци у организму се исцрпљују, а исхрана често не успева да их надокнади свежим сезонским намирницама, што ствара услове за појаву поремећаја.

С друге стране, пролеће доноси повећано оптерећење за ендокрини систем. Продужетак дана и пораст температуре захтевају прилагођавање метаболизма. Штитна жлезда почиње да лучи више хормона како би убрзала метаболизам, док надбубрежне жлезде повећавају лучење кортизола ради прилагођавања новом ритму сна и будности.

Ако организам има довољно витамина и микроелемената, жлезде се успешно прилагођавају. У супротном, може доћи до смањене производње хормона штитне жлезде, што доводи до симптома сличних хипотиреози.

Ендокриној депресији су најподложније особе које већ имају ендокрине болести, као што је дијабетес типа 1 или поремећаји штитне жлезде, као и особе изложене хроничном стресу или са наследном предиспозицијом. У ризику су и они који дуго користе одређене лекове или пролазе кроз хормонске промене повезане са старењем.

Узрок ендокрина је пре свега хормонални дисбаланс. Хормонални поремећаји чешће изазивају стање исцрпљености познато као астенични синдром, који подсећа на депресију, али има другачије узроке и лечење.

Најчешћи узрок оваквих симптома је хипотиреоза - стање у ком штитна жлезда производи недовољно хормона тироксина, што доводи до успоравања метаболизма и негативно утиче на нервни систем. Поремећаји хипофизе могу довести до наглог повећања или губитка телесне тежине, док поремећаји паратироидних жлезда утичу на метаболизам калцијума и фосфора и могу изазвати апатију.

Симптоми ендокриних поремећаја укључују лоше расположење праћено отоком, слабошћу, поспаношћу, осећајем хладноће, неправилним радом срца и појачаним опадањем косе. Расположење се обично постепено мења током дана, без наглих осцилација.

Уколико се уз дуготрајно снижено расположење јави више ових симптома, препоручује се обраћање лекару и обављање анализа.

Без лечења, организам наставља да функционише успорено, са ниским нивоом енергије. У тежим случајевима може доћи до опасног стања - микседематозне коме, која захтева хитну медицинску помоћ.

Дијагнозу поставља ендокринолог, а она често укључује шири спектар анализа: крвне тестове за шећер и хормоне, анализу урина, ултразвук, а по потреби и компјутерску томографију или рендген.

Лечење се заснива на нормализацији хормонског баланса.

Ипак, чак и након нормализације хормона, може остати осећај анксиозности или апатије, јер дуготрајни поремећаји чине нервни систем осетљивијим. У таквим случајевима може бити потребна и психотерапија.

За очување здравља у пролеће препоручује се правилан дневни ритам, довољно сна, боравак на свежем ваздуху, умерена физичка активност и уравнотежена исхрана богата витаминима и минералима. Важно је водити рачуна и о психичком стању и на време потражити стручну помоћ.

Редовне контроле код ендокринолога помажу у раном откривању поремећаја и спречавању озбиљнијих последица по здравље.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - АНГЕЛИНА ТОПИЋ ЗА "НОВОСТИ": Прва реакција после светске медаље

Препоручујемо

Др Новости

0 0

СТРУЧЊАК УПОЗОРАВА: Превише интензивно вежбање може повећати сало на стомаку

10. 04. 2026. у 21:00

Панорама

0 0

НАСТУПИЛА ЕРА АПЛИКАЦИЈА ЗА ТРАЖЕЊЕ ПРИЈАТЕЉА: Дејтинг је у другом плану

06. 04. 2026. у 21:48

Др Новости

0 0

ЗАШТО ЈЕ ОПАСНО КОМБИНОВАТИ ЕНЕРГЕТСКА ПИЋА И АЛКОХОЛ: Лекари дају објашњење

05. 04. 2026. у 22:33

Др Новости

0 2

ПРОБОЈ У РАДИОТЕРАПИЈИ: Научници пронашли начин лечења рака дојке без утицаја на друге органе

04. 04. 2026. у 23:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације