ПРЕВИШЕ ПРОТЕИНА ТЕРЕТ ЗА БУБРЕГЕ: Нефролог открива све о уносу беланчевина

СМАТРА СЕ да је за већину здравих, одраслих особа препоручени дневни унос протеина (беланчевина) око 0,8 г по килограму телесне масе.

Фото: freepik.com

Међутим, уобичајена исхрана у нашој популацији често износи нешто мало изнад један грам, што се, како тврде стручњаци, и даље сматра безбедним код особа са здравим бубрезима. Пракса је да спортисти у свакодневној исхрани, дакле дуготрајно, уносе и изнад два грама протеина и засад нема јасних доказа да то само по себи доводи до оштећења бубрега.

У интерјуу за "Новости" доктор Петар Ђурић, нефролог Клиничко-болничког центра "Звездара" каже да теоријски прекомеран унос протеина представља оптерећење за бубреге:

- Оно што данас свакако јесте ризик, да имамо бројне спортске рекреативце, који без адекватног медицинског надзора, без надзора професора физичког васпитања, свакодневно имају веома интензивне тренинге и уносе количине протеина које превазилазе и три грама дневно, а дугорочне последице тога још не можемо да сагледамо.

о Како дуготрајна исхрана са високим уносом протеина може да оштетити бубреге и да ли су те промене реверзибилне ако се исхрана коригује?

- Код здравих особа повећан унос протеина најчешће доводи до привременог повећања гломерулске филтрације, што представља физиолошко прилагођавање бубрега. Другим речима, бубрег се прилагоди потреби за повећаним радом, а кад та потреба прође, бубрег се врати у пређашње стање. Оно што нам ни једно истраживање не може рећи, шта се дешава кад нешто траје 20 или 30 година, кад бубрег повећано ради тако дуго времена услед хиперпротеинске исхране. Не можемо са сигурношћу да тврдимо да тако начин исхране неће да оштети претходно здраве бубреге.

о Шта вам клиничко искуство говори?

- Оно што могу из праксе да кажем је да сам током више од 15 година рада на нефрологији, имао прилику да лечим само двојицу професионалних бодибилдера, што би могло индиректно указати да бубрези ипак не оболевају тако често услед хиперпротеинске исхране. С друге стране, бубрежни болесници, јер су то најчешће болести које не дају тегобе, ретко и дођу до нефролога, а пре тога најчешће умиру од кардиоваскуларних болести, тако да бих био опрезан са претходним закључком.

FOTO: Arhiva novosti

о Како исхрана заснована на протеинима може да утиче на већ болесне бубреге?

- Код особа које већ имају бубрежну болест или предиспозицију за њу, дуготрајна високопротеинска исхрана сигурно убрзава напредак оштећења функције бубрега. Оно што је исто важно рећи у овом контексту, да око 700.000 људи има хроничну болест бубрега у нашој држави, дакле 10 одсто популације, а само мали број њих зна за то, те је веома важно пре било каквог мењања начина исхране проверити и функцију бубрега, да болесне бубреге не бисмо додатно оптеретили.

о Да ли постоји разлика у оптерећењу бубрега између животињских и биљних протеина?

- Студије показују да животињски протеини чешће доводе до израженије гломерулске хиперфилтрације и већег оптерећења бубрега у поређењу са биљним протеинима. Биљни протеини су често повезани и са повољнијим метаболичким ефектима, укључујући нижи ризик од метаболичке ацидозе и кардиоваскуларних компликација. Али, прича о биљним и животињиским протеинима је значајнија код болесних бубрега, а мање значајна код здравих особа.

о Зашто спортисти имају веће потребе за протеиним?

- Због регенерације мишића. Уобичајене препоруке за физички активне особе, не само спортисте већ и физичке раднике, крећу се између 1,2 и два грама по килограму телесне масе дневно. Као што већ рекох, код здравих особа такав унос се генерално сматра безбедним, али је важно да се не прелазе екстремне вредности и да се прати укупно здравствено стање. Професионални спортисти имају редовне контроле, углавном се прате и од специјалиста медицине спорта, оно што може представљати проблем у будућности јесу рекреативци који су веома посвећени спорту, али без адекватног надзора.

о Може ли високопротеинска исхрана убрзати развој хроничне бубрежне болести код особа које имају скривена или рана бубрежна оштећења?

- Да. Код особа са већ постојећим или непрепознатим оштећењем бубрега, а таквих особа је неупоредиво више, висок унос протеина може повећати интрагломерулски притисак и убрзати прогресију хроничне бубрежне болести до терминалих фаза, када нам је неопходно лечење неком од метода замене бубрежне функције као што је најчешће хемодијализа. Због тога се код таквих пацијената често препоручује умерено ограничење уноса протеина, прво 0,6 г/кг на дан протеина, а временом и до 0,3-0,4 г/кг протеина уз примену кето-аналога есенцијалних аминокиселина, да бисмо спречили потхрањеност.

о Да ли повећан унос течности може у потпуности да "заштити" бубреге код високопротеинске исхране или је то заблуда?

- Адекватан унос течности је важан јер помаже бубрезима да елиминишу продукте метаболизма. Међутим, повећан унос воде не може у потпуности неутралисати потенцијалне нежељене ефекте прекомерног уноса протеина. Најважнији фактор остаје свакако умереност у исхрани. Наравно, код тренинга, код интезивног физичког рада могу постојати велики губици течности из организма, те је неопходно уносити адекватну количину како воде, тако и минерала, да не бисмо правили понављана оштећења бубрега.

о Како високопротеинска дијета утиче на појаву бубрежних каменаца и да ли одређене врсте протеина носе већи ризик?

- Дијете богате протеинима, посебно животињског порекла, могу повећати излучивање калцијума и мокраћне киселине у урину, што може да повећа ризик за настанак бубрежних каменчића. Овде поново долазимо до значаја адекватне хидрације код интензивног тренинга, да бисмо и спречили појаву каменчића.

о Да ли протеински суплементи представљају већи ризик за бубреге у односу на протеине из природних извора хране?

- Код здравих особа умерен унос протеинских суплемената не би требало да представља посебан ризик, нарочито протеини сурутке, који су најчешће присутни на тржишту. Међутим, потенцијалан проблем може настати када се суплементи користе у великим количинама, мимо упуства за примену производа, често у комбинацији са већ високим уносом протеина из хране, а нарочито код некога ко не зна да има бубрежну слабост. Природни извори хране имају свакако предност јер обезбеђују и друге корисне нутријенте и обично доводе до уравнотеженијег укупног уноса.

Препоручујемо

Др Новости

0 5

ОВА ТРИ ЧАЈА ЧИСТЕ ЈЕТРУ: Избацују токсине и поспешују њен рад

20. 03. 2026. у 07:00

Др Новости

0 2

ОПРЕЗНО СА МЕЛАТОНИНОМ Упозорење стручњака: Већа доза не значи бољи сан

27. 03. 2026. у 07:00

Др Новости

0 4

НАЈГОРА КОМБИНАЦИЈА ЗА ЖЕЛУДАЦ: Уз кафу често ово конзумирамо, а никако не би смели

18. 03. 2026. у 19:33

Др Новости

0 1

ПРАВИ ПРИРОДНИ ЛЕК: Млади листови боквице да се лакше дише

19. 03. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације