СПАС ЗА МНОГЕ ПАЦИЈЕНТЕ: Трансплантација костне сржи први пут је успешно изведена на ВМА, пре тачно 51 годину

ПРВА успешна трансплантација костне сржи у Војномедицинској академији урађена је пре тачно 51 годину.

Privatna arhiva

Од тада се овај начин лечења успешно примењује код бројних хематолошких и нехематолошких, малигних и бенигних, урођених и стечених болести. Стручњаци Клинике за хематологију ВМА урадили су до сада више од 1500 трансплантација матичних ћелија хематопоезе свих облика.

Паралелно са овим јубилејом, ВМА је организовала и Симпозијум о трансплантацији матичних ћелија хематопоезе, који се традиционално одржава већ десету годину у овој установи. Идеја овогодишњег састанака је својеврстан омаж свим учитељима који су имали знање, визију, али и храброст да закораче у свет трансплантације костне сржи. На симпозијуму ће бити присутни сви водећи стручњаци како из Србије, тако и из региона, начелници одељења, односно директори у својим центрима (Хрватска, Словенија, БиХ, Македонија).

- Трансплантација костне сржи се у Војномедицинској академији везује за проф. Божидара Радојчића који је, још новембра 1973. године са својим тимом, урадио прву успешну трансплантацију код болесника са апластичном анемијом. Пацијент је након трансплантације живео више од 30 година. Тим стручњака је тада, поред проф. др Радојчића чинио пук др Чедомир Крстић, пук др Александар Дујић, пук др Душанка Ђурић, као и др Миломир Малешевић. Ова трансплантациона активност се нажалост наставила тек након 10 година, односно 1983. године, када су челници Клинике за хематологију ВМА били проф. Звонимир Цико, др Чедомир Крстић и проф. др Миломир Малешевић. У то време, проф. др Малешевић је именован за носиоца трансплантационог програма у клиници за хематологију ВМА у Београду - објашњава пуковник др Предраг Крстић, начелник Клинике за хематологију ВМА.

У наредним годинама су постепено освајане све процедуре, тако да 1996. године ВМА постаје члан европског удружења (ЕБМТ), а недуго затим добија и акредитацију за све облике трансплантације (аутологу и алогену). Стручњаци са ВМА за себе кажу да су "мали" центар, али признат, а део тог признања јесте и повеља за допринос трансплантацији коју је 2017. године добила проф. др Љиљана Тукић у Марсеју на годишњем конгресу ЕБМТ-а.

- Захваљујући сарадницима из Института за трансфузију крви Србије, који су формирали национални, а затим уврштени и у светски регистар добровољних давалаца костне сржи, ми смо од 2013. почели да радимо и трансплантације од изабраних несродних давалаца, а не само од сродника. Управо због тога сада заиста нема потребе да се наши болесници упућују у иностранство - тврди др Крстић.

Поред тима са ВМА, у Србији трансплантацију костне сржи раде и Институт за мајку и дете, КБЦ Војводина и Универзитетски КЦ Србије. За оболеле од леукемије, апластичне анемије, имуне дефицијенције или урођеног поремећаја метаболизма, често је као једина могућност за излечење управо трансплантација матичних ћелија хематопоезе.

- Алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе представља методу лечења која доводи до потенцијалног излечења, што је посебно важно када говоримо о високоризичним акутним леукемијама и болестима попут мијелодиспластичног синдрома и апластичне анемије код млађих пацијената. Насупрот алогеним, најчешће индикације за аутологу трансплантацију су мултипли мијелом и поједини агресивни лимфоми. Облици трансплантације уз нове биолошке и ћелијске терапије су поправиле ток ових најтежих болести - истиче др Марија Елез, начелница одељења за трансплантацију костне сржи ВМА.

Она објашњава да је садашњост и будућност не само у хематологији, него у медицини уопште, такозвана персонализована медицина.

- Трансплантација у ширем смислу јесте модел персонализоване медицине, али надамо се да ћемо ускоро имати приступ бројним циљаним терапијама које имају своје место у претрансплантационом и посттрансплантационом периоду, како бисмо у потпуности имали концепт персонализоване медицине код наших болесника - закључила је др Елез.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

После смрти бебе због срчаног удара у базену, кардиолог упозорава

26. 06. 2026. у 20:07

Др Новости

0 0

Ново истраживање: Млађе генерације биолошки старе брже, већи ризик од раних тумора

25. 06. 2026. у 22:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације