ДРЉЕВИЋ, ПАВЕЛИЋЕВА ДЕСНА РУКА: У Никшићу представљена књига која документује злочине идеолога црногорског сепаратизма

ТЕШКО је у историји јужнословенске државе (1918-1991) издвојити личност која је тако радикално мењала своја политичка опредељења као што је то чинио Секула Дрљевић. Ова реченица професора Вељка Ђурића Мишине представља суштину приче о црногорском усташи и конвертиту у књизи "Секула Дрљевић: Велики Србин, увријеђени отпадник, црвени Хрват" коју је објавио Институт за српску културу из Никшића. Промоцију је доживела управо у том граду, а осим аутора на њој су говорили и потпредседник Владе Црне Горе Будимир Алексић, председник Општине Никшић Марко Ковачевић и историчар Илија Бајовић.

В.К.

Да је Ђурићево остварење научноистраживачки подухват првога реда, сматра Будимир Алексић, оцењујући да је све што је у њему написано утемељено на историјским чињеницама, архивској грађи, изворима и литератури.

- Ово је прво научно дело о личности чији су политика и идеологија магистрални правац политике и идеологије црногорског сепаратизма који се развијао после Другог светског рата, нарочито 1997. после политичког заокрета ДПС - казао је Алексић. - Из ове књиге сазнајемо да је Дрљевић био усташки идеолог, ратни злочинац, оснивач црногорског сепаратистичког покрета који је током Другог светског рата један од најближих сарадника Анте Павелића. Рат је провео у НДХ. На тзв. петровданском сабору, 1941, на Цетињу, захвалио се италијанској фашистичкој политици која је омогућила успоставу "слободне, суверене и независне Црне Горе". После бекства из Црне Горе након тринаестојулског устанка под патронатом усташа у НДХ радио је на поновном успостављању независне Црне Горе. Дрљевић се бавио етногенезом Црногораца сматрајући их потомцима Илира и црвених Хрвата. Политичку и државну будућност Црне Горе видео је у државном јединству са Хрватском и Албанијом. У Загребу је 1944. објавио књигу "Ко су Срби" са тезом да је српски народ вековима био реметилачки фактор на Балкану. На превару је у смрт одвео 10.000 Црногораца, априла 1944, гарантујући им слободан пролаз преко НДХ. Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 24. фебруара 1945. прогласила га је ратним злочинцем.

И један од највећих проблема које Црна Горада има је што је Секулина идеологија уграђена у њене темеље. На то је указао председник Општине Никшић Марко Ковачевић, подсетивши да је управо Дрљевић аутор дела текста химне данашње Црне Горе.

- И нико од вајних антифашиста то не проблематизује нити им то смета, као што истим тим структурама није сметало ни ово што се десило пре десетак дана у Максимиру када се клицало "Убиј, Србина" - рекао је Ковачевић.

Он у књизи препознаје да је Дрљевић непрестано покушавао да направи неку нову Црну Гору чији ће он бити утемељивач, али никако му то није успевало.

- Али, неколико деценија касније Мило Ђукановић и ДПС одлучују да оно што је живот, политичка и национална платформа Дрљевића постане и платформа њихове политичке организације. Успели су да део тога уграде у темеље Црне Горе. И суштина читаве приче јесте да ако Црна Гора жели данас да буде антифашистичка држава мора да уклони Секулине стихове из државне химне. Те исте структуре су подигле у Подгорици споменик Јелени Савојској, кћерки краља Николе, која је била краљица фашистичке Италије. Могу ли онда сви наши пријатељи, ђедови, рођаци који су завршили у јамама и по стратиштима бити проглашени за фашисте, а не она која је била краљица те земље - питао је Ковачевић.

И за историчара Илију Бајовића ова књига је вредна студија о Дрљевићу који је са Штедимлијом био кључна личност дукљанске фалсификоване идеологије прве половине 20. века, а потпуну афирмацију су стекли у усташкој НДХ.

- Били су цењени код усташких министара, чиновника, а посебно од самог Павелића за кога је Савић Марковић Штедимлија био "прво перо Загреба". У Црној Гори са њима почиње процес агресивне антисрпске политике. Дрљевић је прошао пут од националног Србина и ујединитеља, преко националног Црногорца са, како је време одмицало, све већим примесама антисрпства, до убеђеног усташе и човека који је уживао поверење војних и цивилних власти НДХ у Загребу - навео је Бајовић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације