НАСТАВАК ПРИТИСАКА НА СПЦ: Митрополит Методије у Центру безбедности Никшић

НА ЗАХТЕВ Вишег државног тужилаштва у Бијелом Пољу, Његово високопреосвештенство г. Методије, митрополит будимљанско-никшићки, дао је званичну изјаву у Центру безбедности у Никшићу поводом кривичне пријаве коју је против њега поднела тзв. НВО „Центар за грађанска права“ у чије је име кривичну пријаву поднела извесна Светлана Пајовић Мусовић.

В.К.

У својој изјави, митрополит је одбацио све наводе из пријаве, назвавши их „чињенично неоснованим и правно апсурдним“, а сам поступак је оценио као део шире кампање политичког прогона Српске православне цркве у Црној Гори.

„Наводи кривичне пријаве су у потпуности чињенично неосновани и правно апсурдни. Како ми је познато из средстава јавног информисања, подносилац пријаве је извесна НВО чији оснивач у свакој прилици и на сваки начин врло бучно испољава верску и националну нетрпељивост према верницима и клирима СПЦ, што је вероватан мотив и у овом конкретном случају“, рекао је митрополит, мислећи на Светлану Пајовић Мусовић, оснивачицу те организације. Он је навео да ова, као и бројне сличне пријаве, представљају наставак покушаја да се кроз правосуђе изврши притисак на Цркву: „Ове пријаве држим за наставак политичког прогона СПЦ и покушаја антицрквених кругова да се злоупотребом правних средстава креира јавно мњење и друштвени амбијент у коме је само за вернике и свештенство СПЦ уведен деликт мишљења, а слобода изражавања ограничена по идеолошким мерилима.“

Упозорио је да се поново дешава да се пастирске беседе из храмова морају објашњавати пред полицијом и тужилаштвом, што, по његовим речима, уводи климу цензуре и аутоцензуре и дубоко је супротно Уставу и демократском друштву. „Посредно али са јасном намером, клирима и верницима СПЦ настоје се ограничити не само верска, него и основна људска права и слободе“, истакао је митрополит.

У наставку изјаве, он се детаљно осврнуо на садржај своје беседе, коју НВО сматра спорном, указујући да је управо афирмисао уставне вредности:

„У својој беседи афирмисао сам основне уставне вредности – достојанство, неповредивост личности, право на правично суђење, слободу мисли, савести и вероисповести, слободу изражавања и забрану цензуре – јер су те вредности погажене од стране усташког и титоистичког режима.“

Он је подсетио да су и Европски парламент и бројне међународне институције осудиле злочине тоталитарних комунистичких режима, а да је у Црној Гори данас, парадоксално, довођење у питање њиховог наслеђа – постало предмет кривичног прогона. „Јосипа Броза сматрам монструозном појавом. Несхватљиво је да се таква моја квалификација узима као вређање званичних симбола државе Црне Горе, јер колико ми је познато – Броз није државни симбол нити је законом заштићен од критике.“

Митрополит Методије је нагласио да нема ниједне речи у његовој беседи која би представљала аболицију било ког злочина или злочинца. Напротив, истакао је да историјско сагледавање личности и појава – укључујући и генерала Драгољуба Михаиловића – мора остати ствар слободног, уставом заштићеног мишљења:

„Исказ о генералу Михаиловићу као првом герилцу Европе је понављање тадашњих ставова антихитлеровске јавности. То није кривично дело. Не постоји ниједна реч у беседи која аболира злочинце или велича злочине.“

Оценио је да покушаји да се историјска анализа ограничи представљају идеолошку кодификацију стварности и да се под плаштом борбе против „ревизионизма“ заправо уводи једноумље. У закључку, митрополит је истакао своју пастирску дужност и право да верни народ позива на приврженост Цркви, што му, како наводи, нико не може ускратити без нарушавања основних слобода:

„Сваки другачији став чинио би ме недостојним вршења епископске службе. Ако је залагање за националну равноправност, истину и слободу – кривично дело у Црној Гори, нека тако буде. Али ја у томе нећу учествовати ћутањем.“

Тиме је митрополит Методије послао снажну поруку институцијама система, али и јавности – да Црква неће одустати од истине, нити дозволити да се вера и историјска свест српског народа кривично гоне и идеолошки гуше.

(Ало.ме)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације