ПРОТОСИНЂЕЛ КИРИЛ ЦВЈЕТКОВИЋ У САБОРУ СВЕТИХ: Пример моралне постојаности и непоколебљиве православне вере
Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве у Сабор светих уписао је исповедника вере протосинђела Кирила (Цвјетковића), бездинског и далматинско-бокељског, са датумом празновања 12. октобра/29. септембра.

фОТО: РТХН
Ово је одлучено на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у Београду које је одржано од 13. до 17. маја ове године у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Херцег Нови је тако поред светог архиђакона Стефана и светог Севастијана сасовићког (Дабовића), добио још једног небеског заштитника и молитвеника, информишу из парохије Топаљско – херцегновске.
Кирил Цвјетковић је рођен 1791. године у знаменитој фамилији баошићког пароха Симеона Цвјетковића, а крштен је у Цркви Светог оца Николаја у Баошићу, именом Константин. Као дечака подучавао га је рођак, свештеник Алекса Цвјетковић, и први је показао разумевање за његову жељу да се замонаши. Упркос противљењу уже породице, он га је 1805. одвео у манастир Савину, где је први пут обукао монашку ризу и добио име Кирил.

фОТО: Ненад Витомировић
Мошти светог Кирила у манастиру Бездин у Румунији (Епархија темишварска)
За ђакона је произведен 1812. године у врличком Храму Светог Николе, у Шибенику је 1814. унапређен у чин архиђакона, а већ следеће године у степен свештенства и служио је своју прву Литургију. У јулу 1817. године додељена му је шибенска парохија и тада постаје лични секретар епископа далматинског, бококотарско-дубровачког и истријског, Венедикта Краљевића.
Обављајући дужност секретара, Кирил Цвјетковић открива владикину погубну намеру да поунијати далматинску епархију. Одан вери и целим бићем Православљу, отац Кирил је у тајности, са побожним парохијанима, угледним Шибенчанима и оданим свештенством, ковао план како би разобличио ову злокобну накану. Због тога су га аустријске власти, преко владике Краљевића, 20. априла 1821. године преместиле у манастир Крку.
Након побуне шибенских Срба и неуспелог покушаја атентата на владику, отац Кирил доспева у истражни затвор у Шибенику. Четири године и три месеца провео је у шибенској тврђави Љуљевцу, а потом је осуђен на 20 година робије под оптужбом да је био међу организаторима шибенске буне.

фОТО: РТХН
Најдуже је тамновао у Градишки, а након помиловања од стране цара Фрање Јосифа I 1842. године послат је на условну слободу са обавезом да казну настави у манастиру Бездин у Банату. Протосинђел Кирил робовао је све до фебруара 1846. године, а затим је примљен у манастирско братство. У више наврата покушавао је да добије премештај у завичај, али му аустријске власти нису дозволиле да се врати у Далмацију, нити у Боку Которску. Упокојио се у Бездину, 28. септембра 1857. године, а сахрањен је при манастирској цркви, где и данс почивају његови земни остатци.
Протосинђел Цвјетковић написао је у Бездину аутобиографију која припада традицији Срба која је настајала према моделу Доситејевог „Живота и прикљученија“ ... Његовим живот и дело издвајају се као узвишени пример моралне постојаности, непоколебљиве националне свести и жртвене преданости православној вери.

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.
03. 07. 2025. у 11:49

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи
ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.
01. 07. 2025. у 11:45

НЕМА КАМЕРА, РАДАРА, НИ ПОЛИЦИЈЕ: У Србији уведен НОВ НАЧИН мерења брзине - казне стижу на кућну адресу
СИСТЕМ који фунционише потпуно аутоматски.
03. 07. 2025. у 19:09
Коментари (0)