Црна Гора

ПЛАВА ШПИЉА: Природни драгуљ без заштите, вандали без казне

В.В.

18. 10. 2024. у 16:09

Еколошко друштв Боке Которске реаговало је крајем јула због вандалских оштећења пећинских украса у Плавој шпиљи. Основно државно тужилаштво у Херцег Новом проценило је ових дана да: „не постоји основ сумње да је извршено кривично дело уништавања и оштећења заштићеног природног добра ... као ни било које кривично дело за које се гони по службеној дужности“. Оваква оцена изазвала је нове реакције.

ПЛАВА ШПИЉА: Природни драгуљ без заштите, вандали без казне

У допису Основног државног тужилаштва наведено је и да“ Плава шпиља нема статус заштићеног природног добра у смислу Закона о заштити природе, већ има статус археолошког објекта“. Након саопштења ОДТ из Еколошког друштва Боке подсетили су да су они скренули пажњу на „варварска оштећења у Плавој шпиљи, свеукупно небезбедно стање с пловилима која улазе и задржавају се у њој, опасности по људске животе, али и нарастуће еколошке проблеме за природна станишта у пећини, њеном подморском и делу над водом“.

Упућено је писмо полицији, тражено да се истраже почионоци ломљења пећинских украса, и приведу лицу правде, достојно казне, јер су сломили нешто за шта је природи требало неколико стотина ако не и хиљаду година да створи., подсећају еколози.

- Треба ли више да спомињемо фамозну Декларацију о Еколошкој држави Црној Гори из 1992. године и хиљаде разних штетних активности које све убрзаније уништавају природне датости и ресурсе, ове Богом дане, лепе земље, навела је председница Еколошког друштва Оливера Доклестић.

Коментаришући одговор из ОДТ Доклестић истиче помињање анкера за везивање пловила, што према њеним речима „јасно указује на непознавање стања Плаве шпиље, јер никакви анкери тамо не постоје“.

-Да су полиција и тужилац заиста изашли на лице места установили би да није у питању анкерисање и постојање металних алки за привезивање чамаца, него да се ради о природнм „увцима“, насталим спајањем сталагмита и сталактита. Они су разбијени мацом, објашњава Доклестић.

ОДТ је како је наведено консултовао ЈП за управљање морским добром, које Плаву шпиљу сматра зоном слободног кориштења, па се Доклестић, како наводи, „плаши да се иза све подигнуте прашине крије велики марифетлук и још једна битна тачка из које треба црпити новац, а то је давање у закуп приватном лицу, све под ингеренцијом ЈП МД“.