БОКА НА УДАРУ: Залив угрожавају и мењају и време и људи
Екосистем Бококоторског залива све је угроженији због негативних утицаја високе температуре мора, пораста његовог нивоа, загушења чврстим отпадом, сидрења крузера који „преоравају“ морско дно.

Foto: RTHN
Ово је резултат истраживања која су летос обавили стручњаци Института за биологију мора Универзитета Црне Горе. Научни саветник у лабораторији за бентос и заштиту мора Славица Петовић објашњава да је температура један од главних фактора, а последица глобалног загревања је стварње новог амбијента, мењање хемијско – физичких фактора средине и долазак нових врста.
- Оне у овом нашем окружењу нађу повољне услове, наставе да расту и да се размножавају, а самим тим могу да угрозе аутохтоне врсте јер се са њима боре за храну и простор у мору.
Под утицајем климатских промена може да дође и до пораста нивоа мора.
- Тада су угрожене заједнице у плитком, приобалном делу и контакт зона изеђу мора и копна. Море улази у копно и долази до заслањивања копненог дела. Неприлагођени копнени организми се повлаче, или ће бити истребљени - каже Петовић.
Раст нивоа мора довешће и до поплава и ерозија обале чиме су погођена нижа подручја попут ушћа реке Суторине у херцегновском делу залива, подручје Мориња у которско- рисанском и Солила у тиватском заливском делу.
Није поштеђено ни морско дно. Оштећења су изазвали крузери и велики бродови спуштањем сидра, наводи Петовић.

Foto: RTHN
- На подручју залива постоје изузетно вредна станишта која су заштићена, заједнице морских корала посебно на подручју Дражин врта, Сопота и на још неким локалитетима. Њих углавном граде корали који су уздигнути и такве врсте кад се спушта сидро буду механички оштећене, поломљене. У заливу постоје локације где су заступљене морске цветнице, посејдонија, океаника.. То су станишта високо вредна, квалитетна и заштићена. Спуштање сидра које “оре” као кроз неку ливаду уништава те врсте за чији опоравак су потребне стотине, можда и хиљаде година - објаснила је Петовић.
Велика количина падавина доводи до неконтролисаног прилива слатке воде у море. Она доноси хранљиве материје које подстичу бујање фитопланктона и организама који имају способност продукције органских материја. Њихово претерано множење проузрокује повећану потрошњу кисеоника чиме су посебно угрожени организми на морском дну.
Негативан је и утицај људског фактора јер у заливу „расте“ огромна количина чврстог отпада, аутомобилских гума, кућних апарата, пластике, понегде су већ „никле“ праве подморске депоније. Такве локације су Дражин врт и Сопот, Столив и Марков рт али и херцегновски део залива. Прва превентивна мера била би да се на копну реши одлагање чврстог отпада, па ће мања количина доспевати у море, саветује Петовић.
Бока је полузатворен залив, нема могућност брзог и честог мењања воде, упозорава Петовић, а све ове промене могу битно да промене јединствену биолошку разноликост и одрживост заливског света. За сада је решење пратити све промене и доследно примењивати мере заштите и очувања једног од званично најлепших залива на свету.

ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ЗВАНИЧНО КРАЈ: Коме је припао дворац у Бечу? Развели се Тони и Драгана
ПЕВАЧИЦА Драгана Мирковић и бизнисмен Тони Бијелић званично су се развели након 25 година брак.
30. 04. 2025. у 12:32
Коментари (0)