УЈЕДИЊЕЊЕ ТЕЖЊА СРПСКОГ НАРОДА: Одржана Међународна научна конференција у "Српској кући" у Подгорици

ПОДГОРИЧКА скупштина (1918.), као крунски чин вeковне тежње српског народа да живи слободно и у заједништву, свакако је један од најсвeтлијих датума у свеукупној историји Срба и, упркос свим неутемељеним и квазиисторијским оспоравањима, и данас представља национални орјентир за будућа времена.

Фото: "Новости"

Ово је закључак Међународне научне конференције која је на тему Подгоричке скупштине данас одржана у „Српској кући" у Подгорици. Дешавања која су претходила Подгоричкој скупштини, сама Скупштина, њене одлуке и реперкусије на каснији развој прилика у новонасталој држави, размотрена су са више аспеката. У врло детаљним и аргументима подастртим излагањима, не само да су поткријепљене већ познате чињенице већ су новим доказима, заснованим на релевантним домаћим и страним изворима, расветљавање политичка, економска и међународна клима у којима је реализована Скупштина. 

- Аргументовано и веома прецизним правним доказима оспорена је теза негатора Подгоричке скупштине да је она одржана супротно до тада важећем уставном и правном поретку Црне Горе. Чињеница је да је капитулацијом Црне Горе, емигрирањем краља и дела Владе, тај поредак де факто престао да постоји и да је читав процес обављен у духу већ тада међународно инаугурисаног права народа да самостално опредељују своју државну будућност. Када је реч о атмосферери у којој је извршен избор делегата, констатовано је и документовано да је она била демократскија него у свим претходно одржаним изборима у Црној Гори, истиче се у саопштењу.

Поздрављајући учеснике конференције, председник Нове српске демократије, Андрија Мандић, као потомак учесника Подгоричке скупштине, осврнуо се на актуелне политичке прилике у Црној Гори.

- Ми као српски народ у Црној Гори остајемо доследни вољи својих предака и тражимо да се воља свих у Црној Гори једнако вреднује и поштује, рекао је Мандић.

Скуп је писмом поздравио и академик Зоран Лакић који је из здравствених разлога био спречен да му присуствује. Наглашавајући да је израз „уједињење" научно прикладнији од термина Подгоричка скупштина која је само завршни чин читавог процеса, Лакић је подсетио да она, стога, није само црногорски празник већ и најсветлији датум свесрпског рода у више од стотину протеклих година.

У раду Међународне научне конференције о Подгоричкој скупштини учествовали су: проф. др Александар Растовић, директор Историјског института у Београду, проф. др Виолета Таловић, са Универзитета Унион у Београду, проф. др Јелена Радовић - Стојановић, са Универзитета у Београду, проф. др Ивана Крстић - Мистриџеловић, Универзитет у Београду, проф. др Саша Станојевић и проф. др Милош Марсенић са Филозофског факултета Универитета у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици, проф. др Будимир Алексић, Факултет за културу и медије у Београду, др Жарко Лековић, Историјски институт Универитета ЦГ и Филип Вучетић, докторанд на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Са научне конференције биће приређен зборник радова који ће бити прослеђен заинтересованим библиотекама и научним институцијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације