ЈЕСУ ЛИ МИ УНУЦИ ПОРАСЛИ? Делови разговора које су од почетка пандемије водили сениори у домовима за старе и они који о њима брину

М. СТАНОЈКОВИЋ

23. 05. 2021. у 11:40

КАКО ми изгледа ћерка, да ли ми се син угојио у изолацији, јесу ми унуци порасли? Све је у реду са вашима.

ЈЕСУ ЛИ МИ УНУЦИ ПОРАСЛИ? Делови разговора које су од почетка пандемије водили сениори у домовима за старе и они који о њима брину

Фото Архива

Донели су вам вашу омиљену кафу, намирнице и пун цегер пољубаца.

Ово су делићи разговора које су од почетка пандемије водили сениори у домовима за старе и они који о њима брину при Геронтолошком центру Београд. У данима када посете нису биле дозвољене, докторка Александра Никитовић и радни терапеут Владо Радуљ чинили су, са осталим запосленима Дома Бежанијска коса, породицу корисницима и спону са њиховим најближима. А у више наврата и у карантинском раду, били су одвојени, такође, од својих породица.

Страх од болести и смрти, који и свакодневно тиња у подвести најстаријих, вирус корона додатно је подгрејао. У атмосфери неизвесности да ли ће разболети, др Никитовић била је ту да станарима Дома Бежанијска коса пружи лекарску помоћ, али и подршку која им је такође била неопходна. Све уобичајене активности, мерење пристиска, давања терапије, додатно су отежале под борбом против вируса. Кад су породице сениора из епидемиолошких разлога остале иза капије и доступне само преко жице или мобилних телефона, на сцену је ступио колектив Дома. Да преузму улогу ћерке, сина, комшије, а они млађи и највољенију ролу - унука.

- Било је веома тешко када нису могли да се виде са својима, а уз то су се јављали и страхови, анксиозност, осетљивост - каже у разговору за "Новости" др Никитовић.

Сарадња Владо Радуљ (лево), Фото Архива

- Колико смо се трудили да двадесетчетворочасовним радом остану физички здрави, бринили смо се и да остану здрави ментално. У тим тренуцима, им је пријао и разговор о другим темама, не само о ковиду.

ПЕСМА И АПЛАУЗ

ПРЕНОСИЛИ смо им поздраве најближих, писали им честитке и писма, али и размењивали намирнице које доносе - каже за "Новости" Владо Радуљ, који 38 година, од оснивања, ради у Дому Бежанијска коса.

- Када је почела изолација, правио сам свакаве перформансе како бих их орасположио. Нешто што ће ми остати у сећању је сцена када смо у 20 часова аплаудирали за здравствене раднике. Изашао сам у двориште, запевао, а онда су сви станари Дома изашли на своје терасе и запевали и аплаудирали са мном.

Упркос строгим мерама заштите, и редове запослених начела је корона. Неки су успели да је победе, док се поједини у домове нису вратили. И у овим ситуацијама, многи су због короне изгубили своје цимере, са којима су делили животни простор, свакодневицу.

- Били су веома тужни, па смо морали да са њима пребродимо овај губитак - објашњава докторка.

- Лакше је откако је почела вакцинација јер је већина станара дома вакцинисана. Они који нису, то нису учинили због тренутног здравственог стања.

Са корпом бомбона за здравље, уз рођенданску песму, са терапеутом Радуљем, најстарији Београђани, који су свој дом пронашли под кровом Дома Бежанијска коса, одували су округле "осмице", "деветке" - јубилеје. Песмом "Да имам срца два, дао бих вам обадва" отварао је Владо врата собе, али и срца сениора у данима када су најближи честитке слали поштом или преко видео-позива.

САДА МНОГО ЛАКШЕ

ПОСЕТЕ станарима домова за старе дозвољене су само вакцинисаним корисницима.

- Сада је много лакше. Породица може да им дође, али се посета одвија у контролисаним условима у просторији одређеној за то, под маскама - каже помоћница директора Геронтолошког центра Београд Милица Ђорђевић.

- Морам да се захвалим свима од 1.200 запослених који су показали максималну дисциплину и посвећеност, а у неколико наврата проводили по 14 дана на послу, не одлазећи својим кућама.

У окружењу у ком они раде, танка је линија између посла и тога да посао постане друга кућа.

Корона их је још више иако физички удаљила, емотивно прибила једне уз друге. Симпатије које су израсле међу зидовима дома за старе у данима изолације раздвојили су вољене сениоре, а њихово "дете дома", како зову терапеута Влада, било је ту да пренесе поздрав, осмех, дашак ишчекивања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

СКРАСИО СЕ СА ВОДИТЕЉКОМ: Редитељ је био муж Неде Арнерић, са Тањом Бошковић има двоје деце, волео је и мисицу и њену рођаку