Гост "Новости" - Учионица као сцена живота: Јасмина Сенић, професорка ОШ "Никола Тесла", добитник награде Града Београда за образовање

ПОСТОЈЕ професори које памтимо по оценама и они које памтимо по томе какви смо људи постали. Једна од њих је и Јасмина Сенић, професорка српског језика и књижевности у ОШ "Никола Тесла" у Раковици, која враћа веру да је образовање. Њен рад, крунисан Наградом Града Београда у области образовања, није само признање за једну представу или једну генерацију ученика. То је признање за године посвећености, стрпљења и искрене љубави према деци. Кроз драмску секцију, професорка Јасмина Сенић годинама учи ђаке да знање живи на сцени.

Фото: Д. Миловановић

У учионици, где данас пажњу разбијају екрани, а време као да стално измиче, она бира другачији пут. Не подиже зид између себе и ученика, већ га руши. Не гради ауторитет страхом, већ поверењем. Јер, како сама каже, право поштовање не може да се роди из страхопоштовања.

- Награда је круна мог 30-годишњег рада, пошто сам близу пензији. Морам да признам да ће ми пензија тешко пасти. Драго ми је да је неко препознао вредност тог рада и да се то цени - каже професорка Сенић, којој су управо родитељи годинама уназад указивали поверење, предлажући је за ово признање. - Трудим се да код деце развијем љубав према позоришту. Ако већ не читају, да погледају представу, па ће их можда то подстаћи да узму књигу у руке - истиче она.

У њеним часовима нема места за досаду. Лекције се претварају у игру, градиво у дијалог, а ученици у активне учеснике. Јер, како каже, времена су се променила, па се мора променити и начин рада.

- Не могу само децу да кривим. Ово је дигитално време, све им је доступно, брзо, одмах. Немају стрпљења за дуга излагања. Ми морамо да их заинтересујемо, да им држимо пажњу. Мислим да сам у томе успела - сматра.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

И заиста, њени ученици не уче напамет, они уче кроз искуство. Кроз представу "Наши почеци" савладали су градиво о настанку словенске писмености, о Ћирилу и Методију, не као низ чињеница, већ као причу коју су сами оживели. Али, можда највећа вредност њеног рада не мери се знањем, већ односом који гради са децом. Јер она у њима не види проблем, већ потенцијал. Не види немир, већ енергију коју треба усмерити.

- Деца су чиста емоција, чиста душа. То су бића која можете да обликујете, да им приближите праве вредности - истиче она.

Зато јој верују. Зато јој се враћају, чак и после много година. Једна гласовна порука бившег ученика, данас одраслог човека, говори више од свих признања.

- Драга Јацо, желим да се захвалим теби и учитељици што сте ми помогле да не будем криминалац. Захвалан сам ти што си имала стрпљења, што си веровала у мене, што ме ниси цинкарила код родитеља, кад сам бежао, кад нисам долазио у школу, што си ми позајмила паре да купим бицикл...

То је награда која нема цену. У времену када се дисциплина често намеће казнама, она бира разумевање. Када погреши, извинi се. Када повиси тон, призна да то није начин.

- Најважније је да се професор ослободи сујете. Да схвати да је и он човек, да може да погреши и да треба да се извини деци. Они то препознају и цене - истиче професорка.

Њена учионица није место страха, већ поверења. Ту се грешке не кажњавају, већ разумеју. Ту се ауторитет не добија титулом, већ знањем и односом. Каже "Трудила сам се да будем ауторитет знања, а не звања". Управо у тој реченици лежи суштина њеног позива. Јер бити професор, у њеном свету, није посао од осам до два. То није професија која се мери платом или радним стажом. То је позив који захтева срце, стрпљење и веру у људе који тек долазе.

- Изабрала сам тежи пут. Лакше је уписати јединицу и завршити причу. Али то није решење. Право поштовање не долази из страха - сматра она.

У свету брзине и површности, професорка Јасмина Сенић остаје верна једној једноставној, али све ређој идеји - да се знање не преноси, већ дели. Да се ауторитет не намеће, већ гради. И да се деца не обликују силом, већ љубављу. Зато њена награда није само признање једној професорки. То је признање једној филозофији живота. И доказ да, упркос свему, још постоје они који овај посао не раде због плате, већ због деце. А такви професори не одлазе у пензију. Они остају заувек, у сећањима својих ученика.

Препоручујемо

Београд

0 2

Нова атракција престонице: Видиковац на врху Куле Београд првог викенда обишло 4.000 посетилаца

28. 04. 2026. у 15:02

Београд

0 0

Водовод издао саопштење: Важно је за становнике ових градских општина

28. 04. 2026. у 13:58

Београд

0 0

Огласили се из "Србијавоза": Привремено се обуставља заустављање возова код Вуковог споменика

28. 04. 2026. у 13:26

Београд

0 0

Пожар у познатом београдском ресторану: Густи дим се надвио над локалом

27. 04. 2026. у 12:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације