БЕОГРАДСКИ КАРНЕВАЛ БРОДОВА: Град који живи уз своје реке
БЕОГРАДСКИ карневал бродова, један је од најживописнијих догађаја у престоници који из године у годину претвара обале Саве и Дунава у сцену обавијену бојама и музиком. Представља јединствену прилику да се Београд сагледа из другачије перспективе, са реке, која је одувек имала важну улогу у развоју града.
FOTO: Ata images
Ова, сада већ тардиционална, манифестација траје један дан, а настала је 2004. године са циљем промовисања града који живи уз реку и наутичког туризма. Данас је то један од најатрактивнијих догађаја, који окупља десетине бродова, јахти, чамаца и туристичких пловила, окићених светлима, заставицама и костимима. Манифестација спаја традицију, забаву и креативност, а посебну пажњу привлаче тематски уређена пловила која кроз боје, музику и перформансе преносе различите поруке и идеје.
Карневал бродова одржава се под покровитељством Града Београда и Туристичке организације Београда. Централни део програма обично је дефиле бродова од Бранковог моста до Ушћа, уз разне музичке наступе и перформансе на води. Поред спектакуларног призора на води, сам карневал има и богат копнени програм: концерте, гастрономски кутак са традиционалним јелима и пићима, штандове домаћих производа И дечије радионице дуж обале које привлаче и најмлађе генерације. Овај догађај не чини посебним само забава већ и промоција Београда као речног града. Док друге европске престонице већ деценијама користе своје реке као туристички ресурс, Београд последњих година интензивно ради на развијању речног туризма и “силаску” града на реку, а управо је Карневал бродова један од његових најлепших симбола.
ФОТО: Ата имагес
Организатори сваке године истичу да је циљ манифестације да се очува и негује речна традиција, али и да се подигне свест о очувању водотокова и природе. Публика са обала, мостова и сплавова ужива у јединственом споју воде, светлосних ефеката и музике који стварају призоре за памћење.
Карневал има и едукативни карактер, јер нас све подсећа на значај очувања речних токова и одговорног односа према природи. Управо зато догађај има и ширу друштвену вредност, јер окупља породице, младе, али и велики број туриста, подстичући заједништво и јачање везе између града и његових река.
Ове године забележен је рекордан број учесника, чак 120 пловила дефиловало је Савом и Дунавом. Београђани и гости града могли су да посматрају догађај са шеталишта испред ТЦ „Галерија”, а жири је одабрао четири победника. Програм је отворио концерт посвећен најмлађима, али И онима који су се уживањем сетили дечијих песмица - хором “Чаролија”. По завршетку програма на води, настављен је музички програм, а публику су увесељавали Зоран Бранковић и „Центар за хитне поправке расположења” песмама о Београду и хитовима из 70. и 80. година прошлог века. Дечији културни центар организовао је ликовну радиноницу под називом „Сиђи до реке, данас ми смо доле, сиђи до реке, лепше је све у двоје”, биле су и поставке Музеја илузија и Музеја паранормалног, али организатори програма нису заборавили ни на све са спортих духом, па су тако своје место имали и полигони и штафетне игре.
Карнева бродова је и ове године имао хуманитарни карактер уз присуство организације „СОС Дечја села Србије”.
Две деценије након првог Београдског карневала бродова ова манифестација је постала не само симбол летње забаве већ и својеврсни бренд града. Подсећа Београђане да су реке једно од највећих богатстава града, а туристима пружа слику града који негује свој идентитет.
Фото: Новости
ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.
06. 01. 2026. у 12:49
БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.
06. 01. 2026. у 14:39
КАКО ИЗГЛЕДА ЖИВОТ У НАЈХЛАДНИЈЕМ МЕСТУ НА СВЕТУ? Село у којем се аутомобили не гасе, телефони не раде, а деца иду у школу на –50°C
ПРОСЕЧНА температура у граду зими пада на -58 степени Целзијуса...
07. 01. 2026. у 18:20
Коментари (0)