ПОД АВАЛОМ УЧЕ ВЕЋ ДВА ВЕКА: Вождовачка основна школа "Вук Караџић" у Рипњу обележила значајан јубилеј

ПОДНО Авале, у мирном рипањском крају, налази се школа која већ два века чува дух просветитељства и поштовања према знању. Основна школа "Вук Караџић" у Рипњу обележила је велики јубилеј - 200 година од оснивања, поносна на своју историју, ђаке и учитеље који су кроз векове носили бакљу образовања.

Фото: Д. Миловановић

Давне 1825. године, ђаци су први пут сели у клупе у овом питомом крају, када је школа била у општинској кући. Рад је, додуше, прекинут 1835. године, након "Чарапићеве буне", када је учитељ Берисављевић, под оптужбом да је писао бунтовничко писмо, сурово кажњен - одсечене су му обе руке изнад шака и врх језика. Ратови су и касније прекидали наставу, али школа се обновљала и настављала да живи. Зграда у којој се налази подигнута је 1961.године.

Данас, ОШ "Вук Караџић" има око 530 ученика и издвојена одељења у Брђанима и Прњавору, где наставу похађају ђаци од првог до четвртог разреда.

- Теже је бити директор школе на периферији него у граду - открива нам директор Предраг Димић. - У граду можете у помоћ позвати градске службе. Ми се често ослањамо на домаре, на добру вољу мештана и локалне самоуправе. Ипак, Рипањци увек хоће да помогну. Школа има опремљене кабинете, фискултурну салу, терене у дворишту.

Упркос изазовима, број ђака не опада, напротив - последњих година је порастао. Деца из Липовице сада долазе у рипањску школу, а општина је обезбедила минибусеве и организован превоз. У сва три објекта постоји и продужени боравак, што је велика подршка запосленим родитељима. Школа се може похвалити и озбиљним приступом настави, за разлику од већине које како објашњавају "штите дечаја права".

- Код нас ученици устају кад професор уђе у учионицу, као и када одговарају - истиче директор Димић. - Задржали смо поштовање према наставницима. Критеријуми су строги, па и није свако одличан ученик. Једна смо од ретких школа која има и поправних испита. До петог разреда су скоро сви одлични, касније се оцене проређују. Не "штанцујемо" вуковце, па их по генерацији буде око пет.

Ипак, ученици постижу запажене резултате, такмиче се и освајају награде на општинском, градском и републичком нивоу, посебно из енглеског језика, историје, географије и физике. Успешни су и у спорту, а у школи делују чак два фолклорна ансамбла.

- Родитељи у Рипњу су бољи од оних у граду - искрено каже директор. - Хоће да разговарају, долазе да сарађују, а не да се свађају. Још увек не са адвокатима, него с добрим намерама. Посебно је добра сарадња у издвојеним одељењима, спремни су увек да помогну, да донирају.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Проблем са којим се суочавају је што мањи број ученика наставља даље школовање на факултетима.

- Не знам о чему се ради. Да ли су деца или родитељи незаинтересовани, али знања имају - каже Димић. - Уписује најчешће економске школе у граду и Сопоту, као и гимназије.

Најмлађи члан наставничког колектива, учитељ Алекса Марковић, и сам је некада био ђак ове школе. Данас, са само 28 година, већ има иза себе једну генерацију ученика.

- Вратио сам се у своју школу, само са друге стране катедре - каже Алекса. - Рад у школи ван града је посебан изазов. Деца су васпитанија, али им треба поставити јасне границе и темеље, као кад градите кућу. Трудим се да прво остваримо контакт и разумевање, а онда долази и поштовање.

Две стотине година историје, генерације ученика и наставника, сећања, анегдоте и успеси - све то стаје у име ове школе. ОШ "Вук Караџић" у Рипњу не мери свој значај по броју вуковаца, већ по чврстом уверењу да знање, рад и поштовање не застаревају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације