ГАЛЕРИЈА ФРЕСАКА КАО КУЛТУРНО БЛАГО: Чувар фресака из манастира и цркава са територије Србије (ФОТО)

ЈЕДИНСТВЕНА у свету по свом обиму и значају, збирка Галерије фресака чува највредније благо наше културе и даје увид у “златно доба” византијске и српске уметности.

Foto: J. Cosin

Шта треба да знате о Галерији?

Галерија фресака Народног Музеја у Београду, основана је 1953. године и представља 1300 копија фресака, икона, минијатура и око 300 одливака средњовековне скулптуре и епиграфских споменика, који представљају врхунце српске и византијске уметности од 11. до средине 15. Века.

Савет за науку и културу Владе ФНРЈ донео је одлуку 1947. о оснивању музеја фресака, а Богдан Игњатовић је победио на конкурсу за пројекат 1951. Године. Копије фресака наших познатих уметника обишле су свет, а прва изложба преко границе била је у организацији са чувеним Смитсонијам институтом у Њујорку 1964. године. Фреске су допутовале и до Лењинграда, Куопи, Њу Делхија, Токија, Сиднеја, Париза и Фиренце. 

1973 године, у саставу Народног музеја, Галерија наставља досадашњу функцију излагања копија фресака са осталим манифестацијалма, као што је фестивал духовне музике “Хорови међу фрескама” који је први пут одржан 1995 године.

Privatna arhiva

Како настаје фреска?

Фреска је слика на свежем малтеру која се изводи на зиду на који се наноси носећи и завршни слој малтера. Први дебљи слој, који се назива аричо, настаје од креча и песка, док други слој, линтонако, потиче од добро припремљеног старог и масног креча, а понекад се додаје речни песак, слама или плева од жита.

За време античке Грчке, уметници су додавали мермер или пуцолан (вулканска земља) како би, у комбинацији са водом, малтер био чвршћи.

Оно што називамо правом фреском, “фреско ал фреско” ствара се сликањем минералним пигментима који су богати гвожђем или бакром на свежем малтеру.

Пигменти могу да садрже и материјале попут окера, земље, азурита, креча, цинобер, ултрамарина, лапис лазулија, након чега се додаје последњи слој малтера. 

Секо или сува фреска је техника са пигментима који се везују на бази воде и лепка (јаје, казин, туткало), а како се наводи у монографији Бојана Поповића, ова техника је често била завршница сликања. 

vikipedia

Копије и мулажи

Постоји разлика између копија и мулажа, то јест одливака.

Мулажи важе за веродостојније комаде, међутим копије су истинитије јер је процес стварања исти налик оригиналу. У нашој историји, како наводе стручњаци, најчешће су употребљени иконографски обрасци. 

Поједини аутори подразумевају да је музеј као институција заснован на оригиналима. Међутим иако су они заштитни знак, ознака, жиг већине музеја, аутентичност, јединственост и идентитет могу да им пруже и копије, као што је случај с Галеријом фресака у Београду - навео је Поповић у монографији и нагласио да иако копија може бити слична оригиналу она није иста и не може преузети његово место, иако оригинала више нема.

Сам процес стварања потиче из католичке цркве, у складу са византијском идеологијом, после Тридентског концила, а у Риму је у периоду 1560 до 1580. године започета израда реплика античких фресака и средњовековних мозаика. Копије које се налазе у збирци Галерије фресака, израђене су од стране наших академских уметника.

Одражавају оригинал до најситнијих детаља, димензија, оштећења и техника, а већина је настала радом на терену приликом посета споменика који су данас уништени или угрожени. 

Фото Vikipedija

Бели Анђео

Можда и најпознатија фреска српске, а и европске средњовековне уметности јесте Бели анђео који је део композиције “Христов гроб” манастира Милешева из 13. века. Фреска је позната по палети боја и изразу анђела, а изузетна естетика овог дела се сматра једним од највећих достигнућа византијског сликарства.

“Бели Анђео” је био изложен у Фиренци као препозната кључна карика византијске и ренесансе уметности, а копија коју је верно пренела Зденка Живковић, постала је препознатљива на свим међународним изложбама због своје духовне снаге и естетике.

Живковић је и копирала монументалну композицију “Успења Богородице”, дело “Богородице из Благовести” која је изложена у сталној поставци у базилици Санта Кроче у Фиренци.

Такође је пренела важност фресака Светог Саве и Светог Симеона, као и живописне “Пастире из Рођења Христовог”. 

Успење Богородице (фреска из манастира Сопоћани)

Успење Богородице

Још једна фреска из 13. века проглашена је најлепшом фреском средњег века на Светској изложби у Паризу 1961. године, и приказује смрт и узнесење Богородице на небо. Оно по чему је ова фреска посебна јесу живе боје и она представља врхунац рашке школе сликарства. Њену вредност је препознао и УНЕСКО, који је уврстио Манастир Сопоћане на листу светске баштине. 

Манастир Сопоћани такође поседује још једну фреску, коју је пренела Живковић, а то је “Богородица из Благовести”. Она приказује Богородицу у тренутку када јој арханђел Гаврило објављује рођење Христа. Позната је по нежности и елеганцији и одражава византијски утицај на српску уметност. 

Копије фресака Богородице Љевишке из Призрена, биле су кључне приликом тумачења уметности доба Милутина и некадашње престонице Призрена.

Свети Сава и Свети Симеон

Свети Сава и Свети Симеон, оснивачи српске цркве и државе, су често заступљени у збиркама Галерије и фреске са њиховим ликовима имају не само духовни, већ и национални значај јер представљају кључне фигуре наше историје. 

Ту су и Владарски портрети Симониде и Милутина из 14. века које важе за пример владарских портрета у српској средњовековној уметности и приближавају посетиоцима и љубитељима ове врсте уметности моћ Немаљића и софистицираност тог доба. Симонидин портрет је посебно цењен због детаља и изложене су у Фиренци са осталим српским фрескама. 

ФРЕСКА Симонида из Грачанице, Фото Википедија

Златно доба фрескосликарства

Од 13. до 14. века, прецизније доба манастира Студенице, Сопоћани и Милешева, означавају златно добра фрескосликаства и сматрају се самим врхунцем овог уметничког правца.

Копије које потичу из Галерије обишле су цео свет и допринеле су томе да српска уметност буде препозната као део европског културног наслеђа. 

Нажалост, од 2016. године, Галерија је затворена за јавност, док су експонати делимично премештени и излагани на привременим изложбама широм Србије.

Иако детаљи о поновном отварању нису познати, љубитељи фресака и средњовековне уметности жељно очекују повратак у Галерију фресака.

Фото: Новости

Препоручујемо

Република Српска

0 0

ТАЈНИ ЈЕЗИК ДЕТАЉА: У Требињу први пут приказане копије орнамената из фундуса Галерије фресака (ФОТО)

11. 04. 2025. у 17:21

Београд

0 3

ОСТАВШТИНА СВОМЕ НАРОДУ: Капетан Мишино здање - Један од најлепших примера архитектуре 19. века у Београду

31. 12. 2024. у 10:00

Београд

0 6

ЗГРАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Величанствено здање са великим историјским значајем - На понос нације и покољења (ФОТО)

26. 02. 2025. у 17:00

Београд

0 0

АВАЛСКИ ТОРАЊ И ПАРК: Драгуљ природе и историје надомак Београда (ФОТО)

06. 05. 2025. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације