НЕДОСТАЈЕ НАЈМАЊЕ 200 ПРОФЕСОРА: Мањак кадрова у школама прети да угози одвијање наставе

СВАКОЈ основној школи у престоници, којих има око 200, недостаје бар по један професор математике и технике и технологије. Ништа није боља ситуација ни са информатичарима, физичарима, хемичарама, којих је у овогодшњој генерацији бруцоша тек троје у амфитеатру. За катедром, из ових предмета су најчешће инжењери са дипломом неког од техничких факултета, који не могу бити примљени у стални радни однос, јер не испуњавају услове за рад прописане последњим изменама Закона о основама система образовања и васпитања.

Фото Н. Карлић

Према речима Станислава Стевуљевића, директора ОШ "Никола Тесла", ниједна високошколска установа не школује професоре технике и технологије. Дошколовање је могуће у Зрењанину и Врању где се, уместо неколико испита, кандидати са дипломом већ завршеног факултетета могу уписати тек у другу годину и онда наставити студије. Практично, као да поново завршавају факултет.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

- То су људи од 40-ак година, који треба изнова да студирају, уместо да им се омогући да положе неколико испита и запосле застално - каже Станислав Стевуљевић, директор ОШ "Никола Тесла". - Иако имају одговарајући степен образовања, они немају врсту (наставнички смер). Ситуација је парадоксална, јер у средњим стручним школама као предвачи раде лекари, фризери, машински инжењери, а у основним је то забрањено.

Поред професора за поменуте предмете, списку недостајућих кадрова су се придружили и учитељи. Директори се сналазе како знају, али ће проблем тек ескалирати с обзиром на то да се из године у годину уписује све мање студента на учитељске факултете.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Стевуљевић истиче да, осим што на бироу нема замене, тешко је и за малишане да често мењају учитељице. И док старије генерације памте једну учитељицу од првог до четвртог разреда, сада је то све ређе.

- Дешава се да професори разредне наставе оду на породиљско или обично боловање, које може потрајати месецима, па и годинама - каже Стевуљевић. - Уместо њих, ми ангажујемо учитељице из боравка, а на њихово место примамо наставнике других предмета. Али, то није добро и требало би надлежни да се позабаве решавањем овог проблема, јер је реч о малим ђацима, који се брзо везују за своју учитељицу. Таман навикну на једну, она оде и дође друга, након чега следи нови период привикавања. То није добро за тако мале ђаке.

Да би радили у школи, дипломци Учитељског факултета морају имати завршени мастер, док су за продужени боравак довољне само основне студије. Осим инжењера машинства и електротехнике, у осмолеткама раде и студенти завршних година. Али, само на одређено време.

- За рад у школи потребно је да наставници имају положену методику наставе, педагогију и психологију - каже Мерица Буј Бјелогрлић, директор ОШ "Олга Петров". - Има студената који су пуни ентузијазма и одлично раде свој посао. Наставник мора имати "оно нешто". Има колега који раде и по 30 година, али тешко прихватају промене. Све се врти око плата и неће да се мењају. Некада су у основној школи предавили наставници са завршеним шестим степеном. Зашто сада неко са седмим не може, у чему је разлика? Треба им омогућити да положе педагошку групу предмета и тако заснују стални радни однос.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације