Београд

ТАШМАЈДАН И "ГЕНЕКС" ЗА ПОНОС ПОТОМЦИМА: Изабрана нова културна добра на предлог Завода за заштиту споменика

А. З. КЛИСУРИЋ

10. 11. 2021. у 08:51

НА ЛИСТУ културних добара у Београду прошле недеље уписали су се Ташмајдан са Универзитетским центром и стамбено-пословни центар "Генекс".

ТАШМАЈДАН И ГЕНЕКС ЗА ПОНОС ПОТОМЦИМА: Изабрана нова културна добра на предлог Завода за заштиту споменика

У предлогу Завода за Заштиту споменика културе у Београду, који је усвојила Влада републике Србије, наводи се да Ташмајдан и околина представљају пример трансформације престонице из оријенталне вароши у западноевропску метрополу. А кула "Генекс" представља материјални документ периода у коме је урбанизам Београда тежио ка остваривању висинских рекорда и формирања препознатљивих градских симбола.

Од 2017. године до сада, Ташмајдан са Универзитетским центром постао је десета целина на територији града која је утврђена.

- Парк је формиран на простору који је вековима имао различите улоге и намене - подсећају у Заводу за заштиуту споменика.

- На простору уз данашњу Цркву Светог Марка 1830. године читан је хатишериф. Потом је подигнута стара црква и на простор данашњег парка измештено је гробље из Бранкове улице. И представљао је полазну тачку за афирмисање новог простора за живот српског становништва. Измештањем гробља са Ташмајдана почиње нова етапа у историји овог подручја. Генералним урбанистичким планом из 1950. године, Београд је коначно добио дугоочекивану зелену оазу у самом центру града.

Током прве половине прошлог века на левој страни Булевара изграђене су многобројни монументални јавни објекти који су постали симбол делова престонице где су изграђени.

Ове јединственеграђевине у великој мери су допринеле архитектонско-урбанистичком уобличавању овог дела града.

Западна капија Београда, карактеристична кула "Генекс", пројекат јечувеног архитекте Михаила Митровића, који је реализован у периоду од 1970. до 1980. године.

Облакодер се налази на месту где се укрштају ауто-пут кроз престоницу и Улица народних хероја у Блоку 33, и постао је један од препознатљивих симбола нашег града. Поздравља и испраћа све оне који свраћају или одлазе из Београда. За кулу "Генекс" сви знају.

- У пројектантском смислу иновативност се највише огледа у појави ротонде са покретним подом на врху административне куле која је намењена за ресторан-видиковац, први тог типа у Европи - наводе у Заводу за заштиту споменика и културе.

- У време грађења представљао је највишу зграду на подручју Балкану. Комбинацијом елемената из традиције и наслеђа са савременим искуствима, створио је сопствена решења која представљају оригиналан ауторски израз у домаћем градитељству. Сликар Лазар Вујаклија урадио је мурале на бетонским фасадама приземља зграде "Генекса" 1979. године.

МАГНЕТ ЗА ТУРИСТЕ

ЗАПАДНА капија не престаје да привлачи пажњу, прошле године је британска агенција Ројтерс објавила на "Твитеру" фотографије "Генекса" и још неколико зграда у нашем граду.

Како су тада написали, "постала је магнет за туристе".

Осим овог облакодера, пажњу овог британског медија привукли су и солитери на Јулином брду, зграда Урбанистичког завода, куле на Бањици, "Рудо" и чувена "Тоблерона" на Богословији.

КНЕЗ МИХАИЛОВА, ТОПЧИДЕР, ЗЕМУН...

НА списак заштићених градских подручја уписани су и Кнез Михаилова улица, Грочанска чаршија, Старо језгро Земуна, Скадарлија, Копитарева градина, Косанчићев венац, Топчидер, Чаршија у Бељини, подручје око Доситејевог лицеја.