Ова књига није добила ниједну књижевну награду и не бих више да је хвалим.

Стисни зубе. И проговори!

Наше пензије су доказ да и милостиња мора да се заради.

Потребна је масовна имунизација против велике глупости. Вратила нам се.

Милина је било гледати полемику синоћ на телевизији. Гости су се у свему сложили.

Покојног деду ћемо памтити бар пет година. Толики смо кредит узели за сахрану.

Пожари су први весници нове грађевинске сезоне...

Боље да вам недостаје нешто него неко...

Вођа је одлучно одбацио оптужбе да је аутократа. Какав је то цар!

Желимо слободне медије. Сваки дан зовемо уреднике да им то кажемо.

Продајем навијачке реквизите. Заставе, шалове, капе, бејзбол палице...

Живите у немаштини? Онда сигурно познајете беду...

Ко носи фантомку за њега нема зиме...

Лек се тестира на мишевима, а демократија на мајмунима...

Наши избори су савршени.

Стисни зубе. И проговори!

Закуцали би још неки ексер у ковчег наше економије, али немају више ексера.

Наше пензије су доказ да и милостиња мора да се заради.

Ко год да победи на америчким председничким изборима, Бела кућа биће најскупљи старачки дом на свету.

Диктатура је као амброзија. Неки су алгергични, а већина је не примећује.

После испадања Новака Ђоковића организатори Аустралијан oпена не знају шта да раде.Такав случај још нису имали.

Првој седници новог сазива Народне скупштине председава кардиолог Нада Мацура. Било би још боље да на том месту лекар једног другог профила, али се однекуд мора почети...

Као што постоје клинике за смањење желуца требало би да постоје и клинике за скраћење језика. После операције било би лакше и панцијентима и околини.

Кад избије ватра, инвеститоре сунце огреје...

Пијачни барометар за данас: кромпир и лук појефтинили, одборници поскупели...

Какав је тај литијум? Ма на хлеб да га мажеш!

- Имам јутарње мучнине. - Од чега? - Од одласка у самопослугу..

Он је велики патриота. Љубав према отаџбини дубока му је као базен испред виле.

Најбољи полтрони праве се од некадашњих бунтовника.

У јануару би пре стао на пешадијску мину него на вагу за мерење...

Данас су се срела два дезертера и поразговарала као саборац са саборцем.

Са београдског аеродрома неко треба да одлети...

Једна фабрика се затворила преко ноћи. Да би био страни инвеститор у Србији, мораш знати стићи и утећи.

Каква је будућност радника који су се отровали у фабрици? - Ће се навикну...

- Јел знаш, бре, ти да Швајцарци не знају ко им је председник? - Па шта, ни ми не знамо ко је председник Швајцарске!

- Нисмо више у свађи са свима. Помирили смо се са судбином - пише Јован Зафировић из Косовске Каменице.

Ко ради тај (и) греши.

Ко каже да се овде нико не враћа. Вратио нам се велики кашаљ.

Како играју наши рукометаши? Ма, ко ногама.

Ко има петљу, вежу га у чвор.

Живите у Србији? Колику одштету примате?

Скочили смо са десетог спрата. Првих девет спратова ништа није слутило на трагедију.

Као што поштари долазе на кућне адресе тако би требало и психијатри. Потреба је велика, а ни корист не би била мала.

Пишем песму о несрећној љубави, а први стих гласи: "Чекао сам је к'о ваучер, ал' је други узе пре мене..."

Рат је прво избио у Европи, па у Азији... Само нека иде по реду.

Ако већ купујете одборника нека има бар средњу школу. То вам је најбољи однос цене и квалитета.

Ко је данас добар као хлеб, тај нема ни за хлеба...

Срушили су нам снове о бољем животу. Била је то бесправна градња.

Припадници банде "Пинк пантер" уочени су како краду по српским самопослугама. На мети су им домаћи чварци и скупоцени месни наресци.

Глупост је најопаснија кад је завијена у академску диплому...

На сахрану нашој демократији понели смо глогов колац. Да се не повампири.

У ове ледене дане требало би неку неискоришћену и празну зграду адаптирати да се у њу склоне бескућници и промрзли грађани. Народну скупштину, на пример...

Гост нашег јутарњег програма је нутрициониста који ће говорити на тему шта јести док штрајкујете глађу...

"Одрасли смо уз бајке, старимо уз хајке", пише Марина Аристо Марковић, из Ниша.

Национални фолклор нам се променио. Некад смо се у колу држали за руке, сад се хватамо за гушу.

Сазрели смо и више не пишемо писма Деда Мразу. Сад пишемо отворена писма европским парламентарцима...

Један грађанин је ових дана оџепарен у градском аутобусу. Што је доказ да су џепароши још једини радници који нису спојили празнике.

Кратак опис јануара: стомаци дебели, новчаници танки...

Наше владе су као Снешко Белић. Или нам их други сруше или се истопе саме од себе.

Лакше је будали међу паметнима, него паметном међу будалама...